Поред пољопривреде и прехрамбене индустрије, засноване на домаћој и пољопривредној производњи, наша развојна политика требало би да средствима државе подстиче пре свега услужне делатности: транспорт, здравствени туризам, бањски туризам, хотелско-угоститељске услуге дуж аутопутева, и слично.

Стратегија даљег развоја

У стратешком приступу даљег развоја привреде Србије посебно је потребно подстицати услуге где је учешће капитала минимално а висококвалификоване радне снаге велико, као што је област информатике и компјутера.

Развој свих осталих грана привреде је добродошао, али за њих држава не би требало да издваја средства. Ове гране треба да развијају предузетници из сопствених средстава, или из кредита комерцијалних банака.

Средства аграрног буџета, НИП-а и Фонда за развој треба искључиво усмерити у наведене привредне гране које су од највећег интереса за будући развој привреде Србије и излазак из садашње привредне кризе.

Кључне мере које је потребно предузети у циљу реализације наведене стратегије односе се на област развојне политике, политике курса динара, кредитно-монетарне и пореске политике.

Опширније у штампаном издању