Иако је одређени број општина већ основао своје канцеларије пореске управе, већини недостаје јасна слика о свим аспектима прикупљања пореза
Према Закону о финансирању локалне самоуправе, који је ступио на снагу 1. јануара 2007. године, све општине у Србији постале су надлежне за увођење, утврђивање и наплату пореза на имовину, како би биле спремне за фискалну 2009. годину. Логично је, онда, да се јавила потреба за подршком, обуком и мониторингом нових општинских тела која ће бити способна да ефикасно управљају увођењем и наплатом пореза и накнада. Тим поводом су Стална конференција градова и општина (СКГО), Немачка организација за техничку сарадњу (ГТЗ) и Европска агенција за реконструкцију припремиле Програм подршке општинама североисточне Србије (МСП-НЕ), организујући серију обука за представнике општинских пореских администрација.
Хенри Шројрс (Henri Schreurs), експерт за општинске финансије, реализовао је у јуну ове године обуку и мониторинг, кроз стручне радионице у Београду (17. јуна) и Крагујевцу (19. јуна), док су нешто раније биле организоване радионице у Зрењанину и Пожаревцу. У разговору за Економетар, господин Шројрс каже да је досадашњи рад на обуци за ефикасну општинску пореску администрацију показао да су циљеви радионица постигнути. Штавише, неке општине, чији представници су учествовали у прве две радионице, већ су развиле своје планове.
Какав је Ваш утисак о радионицама које су до сада одржане у Београду, Зрењанину, Пожаревцу и Крагујевцу? За које теме су полазници били посебно заинтересовани?
Иако је одређени број општина већ основао своје канцеларије пореске управе, већини недостаје јасна слика о свим аспектима прикупљања пореза. Учесници су у упитнику који су попуњавали на крају, високо оценили рад радионице и тражили организовање сличних обука.
Све општине су од централне Пореске управе преузеле некомплетну и нетачну базу података. Није необично што су сви учесници били посебно заинтересовани за то како да прикупе податке који им недостају. Дискусије током све четири радионице су јасно показале да свим општинама недостаје сарадња са централном Пореском управом у процесу стварања базе података.
Да ли искуства из других земаља могу да се примене у Србији?
Да. Процес прикупљања пореза је универзалан и не зависи од специфичности државе. Зато многи примери успешне праксе из других земаља могу да се примене у Србији. То је нарочито значајно у проблемима који се јављају у прикупљању веродостојних података.
Како Ви видите проблеме у вези са фискалном децентрализацијом у Србији?
Законски оквир за децентрализацију је добро осмишљен и разумљив. Међутим, проблеми настају приликом извођења а има и нејасних ситуација. Поменућу само неке: прелазак особља из централне у локалну пореску администрацију, опрема, архива централне Пореске управе, размена података између агенција централне управе и општина, обезбеђење једнобразног водича за регионалне огранке централне Пореске управе, као и водича за процену власништва.
Наравно, значајан фактор за успех је обука запослених како би они имали вештине и знање за нове задатке.
