Kako će se pokrenuti razvoj, ako će najavljene mere štednje imati recesioni efekat? Ako će pasti i državna i lična potrošnja, kojim parama će se finansirati rast? Ove godine, na oporavak ne računa ni ministar finansija, a ekonomisti kažu da će biti dobro ako decembar dočekamo na nuli i ne uđemo u recesiju
Nema sumnje da će onaj stručnjak koji, na globalnom nivou, nađe odgovor na pitanje kako pokrenuti privredni oporavak – u najmanju ruku dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiju. Jer, ovo je već peto proleće kako međunarodne finansijske institucije izlaze sa ocenama kako se globalna ekonomija stabilizovala i kako se očekuje „skroman, ali krhki oporavak“. Međutim, po već nepisanom pravilu, jesen obično donese sumornije prognoze. Pa se u Izveštaju MMF-a i Svetske banke o globalnim ekonomsktim perspektivama, koji se objavljuje u oktobru, obično nađu nešto niže stope o očekivanom privrednom rastu, od onih koje su projektovane u aprilu.
Koliko god da prilike u Srbiji i svetu ne mogu da se porede, i ovde je situacija bila manje-više ista. Nije bilo ministra finansija koji od 2008. godine naovamo nije budžet projektovao po višoj stopi rasta, a godinu završavao po nižoj. Istovremeno, nije bilo nijednog predloga budžeta koji nije okarakterisan kao štedljiv, ali i razvojni. I sa realizacijom svakog od njih, umesto ušteda, imali smo povećanu potrošnju, a da apsurd bude još veći, obično se rebalansom najviše štedelo na kapitalnim izdacima. Umesto koridora i savremene infrastrukture, budućim generacijama u nasledstvo ostali su skupi zajmovi. Finansirajući razvoj, proizvodili smo dugove, pa su državna dugovanja sada veća od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je i prema evropskim kriterijumima opasna zona zaduženosti. Istovremeno, privatni sektor je zapadao u sve veće probleme, uprkos činjenici da je iz budžeta subvencionisana privreda, a preko Fonda za razvoj plasirano više od dve milijarde evra. Čak su i banke, koje su do skoro dobro poslovale, kraj 2013. godine završile u minusu od 18 miliona evra.
Kako će se, onda, pokrenuti razvoj, ako će najavljene mere štednje imati recesioni efekat? Ako će pasti i državna i lična potrošnja, kojim parama će se finansirati rast? Ove godine, na oporavak ne računa ni ministar finansija, a ekonomisti kažu da će biti dobro ako decembar dočekamo na nuli i ne uđemo u recesiju. I na srednji rok, sudeći prema Fiskalnoj strategiji, ne računa se na oporavak.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- ANKETA MAGAZINA BIZNIS: KAKO BANKARI OCENJUJU NAJAVU OSNIVANJA FONDA KOJI ĆE PREUZETI NENAPLATIVA POTRAŽIVANJA BANAKA
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- PREDSTAVLJENI REZULTATI DELTA HOLDINGA ZA PERIOD JANUAR-APRIL 2014: Operativni profit Delte 16 miliona evra
- UREĐENJE TRŽIŠTA LEKOVA PREMA NAJBOLJOJ PRAKSI EU: Inicijativa udruženja Inovia
- Istraživanje Banke Inteza o socijalno -ekonomskom statusu : „Novo doba , trećeg doba “: Penzioneri su ekonomski značajan deo populacije
- IZ ISKUSTVA USPEŠNIH EVROPSKIH PRIVREDA: Stimulacije „na određeno vreme“
- DA LI DRŽAVAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE PRETI DUŽNIČKO ROPSTVO: Dug zemalja bivše SFRJ dostigao 90 milijardi evra
- POSLOVNA SAZNANJA: Naučite da brojite do 50
- NIK VREDEN: PROFIT BREND (1): Zašto brendovi propadaju
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2014.
