Specijalizovano znanje je među najrasprostranjenijim i najjeftinijim formama usluga koje postoje. Ako sumnjate u to, pogledajte platni spisak bilo kog univerziteta

Knji­gu Na­po­le­o­na Hi­la “Mi­sli i bo­ga­ti se” ne­dav­no je ob­ja­vi­la iz­da­vač­ka ku­ća “Fi­dia” iz Čač­ka. Osni­vač ove no­ve iz­da­vač­ke ku­će, ko­ja se pro­fi­li­sa­la za re­mek-de­la bi­znis li­te­ra­tu­re, je­ste Na­ta­ša Draš­ko­vić, kon­sul­tant za me­nadž­ment, sa bo­ga­tim dvo­de­ce­nij­skim is­ku­stvom u in­ter­na­ci­o­nal­nom kon­sal­tin­gu. Pr­va knji­ga iz ove edi­ci­je je­ste “Mi­sli i bo­ga­ti se”, kla­sič­no šti­vo mo­ti­va­ci­o­ne pri­ro­de i prak­tič­ni pri­ruč­nik. To je knji­ga o ume­ću ži­vlje­nja, ko­ja ohra­bru­je, ko­ja je pri­sna, pu­na du­ha, uz sja­jan smi­sao za hu­mor.
Knji­gu “Mi­sli i bo­ga­ti se” na­pi­sao je no­vin­ski re­por­ter Na­po­leon Hil ta­ko što je 1908. go­di­ne do­šao da in­ter­vju­i­še En­dr­jua Kar­ne­gi­ja, ta­da naj­bo­ga­ti­jeg čo­ve­ka na sve­tu. Kar­ne­gi je bio to­li­ko im­pre­si­o­ni­ran mla­dim re­por­te­rom da ga je ube­dio da is­tra­ži i or­ga­ni­zu­je pr­vu svet­sku fi­lo­zo­fi­ju lič­nog uspe­ha, ta­ko što će in­ter­vju­i­sa­ti 500 mi­li­o­ne­ra Ame­ri­ke i is­tra­ži­ti šta je za­jed­nič­ko nji­ho­vom uspe­hu. Pro­je­kat je tra­jao vi­še od 20 go­di­na. Na­po­leon Hil je u tom pro­ce­su po­stao Kar­ne­gi­jev sa­vet­nik, kao što je bio i sa­vet­nik dva ame­rič­ka pred­sed­ni­ka.
Ta­ko su se u knji­zi “Mi­sli i bo­ga­ti se” (www.mi­sli­i­bo­ga­ti­se.com) naš­li mno­gi de­ta­lji ko­ji ob­jaš­nja­va­ju si­stem ra­da po­mo­ću ko­jeg je ame­rič­ka na­ci­ja, ko­ja je bi­la na ko­le­ni­ma, u be­di i stra­hu, po­sta­la naj­ve­ća eko­nom­ska si­la sve­ta. Si­stem je isti i još uvek funk­ci­o­ni­še.
Uz sa­gla­snost iz­da­va­ča (“Fi­dia” Ča­čak, te­le­fon 032 320 460), Ma­ga­zin Bi­znis pre­no­si de­lo­ve iz ove za­ni­mlji­ve knji­ge.

Postoje dve vrste znanja. Jedno je generalno, drugo je specijalizovano. Generalno znanje, bez obzira na to koliko veliko ili raznovrsno može biti, od male je koristi za stvaranje novca. Katedre velikih univerziteta imaju akumuliranu, praktično, svaku formu generalnog znanja znanog civilizaciji. Većina profesora ima malo ili nimalo novca. Oni se specijalizuju za prenošenje znanja, ali se ne specijalizuju za organizaciju i primenu tog znanja.

Znanje neće privući novac dok se ne organizuje, i inteligentno ne usmeri, kroz praktične planove i akcije, za krajnji cilj akumuliranja novca. Nedostatak razumevanja ove činjenice je izvor konfuzija miliona ljudi koji pogrešno veruju u tvrdnju “znanje je moć”. Ništa od toga! Znanje je samo potencijalna moć. Postaje moć samo kada, i ako, postane organizovano u definitivne planove i akcije, i usmereno ka krajnjem cilju.

Ova “karika koja nedostaje” u svim sistemima edukacije, znane civilizaciji danas, može se naći u propustu obrazovnih institucija da uče svoje studente kako da organizuju i koriste svoje znanje pošto ga steknu.

Mnogi ljudi prave grešku pretpostavljajući da Henri Ford nije bio “edukovan” čovek, zato što je imao samo malo “škole”.

Oni koji čine ovu grešku ne znaju Henrija Forda, niti razumeju pravo značenje reči “edukacija”. Ova latinska reč je dobijena od latinske reči “eduko” što znači izvući napolje, razviti iznutra. Edukovan čovek nije, neophodno, onaj koji ima napretek generalnog ili specijalizovanog znanja. Edukovan čovek je onaj koji je tako razvio sposobnosti svog uma da može steći šta god poželi, bez narušavanja prava drugih. Henri Ford potpada pod značenje ove definicije.

Dobra logika

Za vreme svakog rata, novine u Čikagu bi izdale neki urednički tekst u kome je, između ostalog, Henri Ford bio nazvan “neobrazovanim pacifistom”. Gospodin Ford se suprotstavio toj izjavi i podneo tužbu protiv novina zbog nanošenja štete. Kada je slučaj bio na sudu, advokati novina su se branili opravdanošću svog postupka. I samog gospodina Forda stavili su na mesto svedoka, s namerom da dokažu poroti da je neobrazovan. Advokati su postavljali gospodinu Fordu različita pitanja sve u nameri da dokažu da je, iako je imao dosta specijalizovanog znanja u proizvodnji automobila, u stvari bio neobrazovan čovek.

Zapitkivali su ga na primer: “Ko je bio Benedikt Arnold?” i “Koliko su vojnika Britanci poslali u Ameriku da uguše pobune iz 1776?”. U odgovoru na poslednje pitanje, gospodin Ford je odgovorio: “Ja ne znam tačan broj vojnika koji su Britanci poslali, ali sam čuo da je to bio mnogo veći broj nego onaj koji se ikada vratio nazad”.

Na kraju se gospodin Ford, zamoren od ovakve vrste pitanja i kao odgovor na jedno veoma uvredljivo pitanje, nagnuo napred, s uperenim prstom u advokata i rekao: “Da stvarno želim odgovor na takvo glupavo pitanje kakvo ste postavili, ili bilo koje drugo pitanje, dozvolite da Vas podsetim da ja imam red električnih dugmića na svom radnom stolu i da, na pritisak pravog tastera, mogu pozvati u pomoć ljude koji mogu da odgovore na svako pitanje koje se tiče biznisa kome sam posvetio većinu svog napora. Sada, recite mi ljubazno, zašto bih ja zamajavao svoj um generalnim znanjem, s namerom da mogu da odgovaram na pitanja, kada ja imam sposobne ljude oko sebe koji mogu da pruže bilo koje znanje koje mi je potrebno?”

Bilo je sigurno dobre logike u tom odgovoru.

Odgovor je zaprepastio advokata. Svaka osoba u sudnici je shvatila da to nije odgovor neukog čoveka, već čoveka edukovanog. Edukovan je svaki čovek koji zna gde da nađe znanje koje mu je potrebno i kako da organizuje to znanje u definitivan plan akcije. Kroz svoju “Master Mind” grupu, Henri Ford je imao sve specijalizovano znanje koje mu je potrebno da bi mu pomoglo da postane jedan od najbogatijih ljudi u Americi. Nije bilo potrebno da on poseduje sve to znanje u svojoj glavi. Sigurno da ne postoji osoba koja je dovoljno zainteresovana za čitanje ove knjige, a koja bi mogla da propusti značaj ove ilustracije.

Pomoć znalaca

Pre nego što možete biti sigurni u svoju sposobnost da transmitujete želju u njen monetarni ekvivalent, moraćete da steknete specijalizovano znanje o uslugama, robi ili profesiji koju želite da ponudite u zamenu za bogatstvo. Možda vam bude potrebno mnogo više specijalizovanog znanja nego što imate ili ikada želite da imate, ili možete da steknete, i, ako je to istina, možete premostiti svoju slabost uz pomoć svoje “Master Mind” grupe.

Andru Karnegi pričao je da, on lično, ne zna ništa o tehničkoj strani biznisa čelika, štaviše, nije naročito mario da sazna išta o tome. Specijalizovano znanje koje je potrebno za proizvodnju i marketing čelika, bilo mu je na raspolaganju kroz pojedince u njegovoj “Master Mind” grupi.

Akumulacija ogromnog bogatstva zove na moć, a moć se stiče kroz visoko organizovano i inteligentno usmereno, specijalizovano znanje, ali to znanje ne mora da bude u vlasništvu osobe koja akumulira bogatstvo.

Prethodni paragraf bi trebalo da da nadu i podršku čoveku sa ambicijom da akumulira bogatstvo, onom ko ne poseduje neophodnu “edukaciju”, kako bi sebi tako omogućio specijalizovano znanje koje mu je potrebno. Ljudi ponekad idu kroz život sa kompleksom inferiornosti, zato što nisu ljudi od “edukacije”. Čovek koji može da organizuje i usmeri “Master Mind” grupu ljudi koji poseduju znanje korisno za akumulaciju bogatstva, isto tako je edukovan kao i ostali članovi grupe. Setite se ovoga ako patite od osećaja inferiornosti, zato što je vaše školovanje bilo limitirano.

Tomas A. Edison je imao samo tri meseca škole, u celom životu. Nije mu nedostajalo obrazovanja, niti je umro siromašan.

Henri Ford je imao manje od šest razreda škole, ali je uspeo da uradi dosta za sebe, u finansijskom pogledu.

Specijalizovano znanje je među najrasprostranjenijim i najjeftinijim formama usluga koje postoje! Ako sumnjate u to, pogledajte platni spisak bilo kog univerziteta.

Izvori znanja

Pre svega, odlučite kakvo specijalizovano znanje vam je potrebno, i s kojom namerom. U velikoj meri vaša glavna namera u životu, cilj kojem težite, pomoći će vam da utvrdite koje znanje vam je potrebno.

Sa razrešenim ovim pitanjem, vaš sledeći korak zahteva da imate pravu informaciju u vezi sa pouzdanim izvorima znanja. Važnije od ovoga je:

• Sopstveno iskustvo i edukacija
• Iskustvo i edukacija koji su na raspolaganju kroz kooperaciju ostalih (“Master Mind” alijansa)
• Fakulteti i univerziteti
• Javne biblioteke (kroz knjige i časopise u kojima može biti nađeno sve znanje i civilizacija)
• Specijalizovani kursevi (kroz večernje i produžene škole i, pogotovu, programe koji se rade od kuće).

Kako se znanje stiče, tako se mora organizovati i staviti u upotrebu, za definitivnu nameru, kroz praktične planove. Znanje nema vrednosti osim one koja može da se stekne kroz njegovu aplikaciju na neki vredan cilj. Ovo je jedan od razloga zašto se fakultetske diplome više ne vrednuju. One ne predstavljaju ništa drugo do zbir raznog znanja.

Ako razmišljate o nastavku školovanja, prvo morate odrediti nameru zbog koje želite znanje koje vam je potrebno. Onda naučite gde ovo znanje možete da steknete iz pouzdanih izvora.

Uspešan čovek, u svakom pozivu, nikad ne prestaje sa sticanjem znanja u vezi sa svojom glavnom namerom, biznisom ili profesijom. Oni koji nisu uspešni obično čine grešku, verujući da sticanje znanja prestaje onog trenutka kada se završi škola. Istina je da školovanje uradi malo šta više, osim što vas stavi na put čekanja kako da stičete praktično znanje.

Sa ovim promenjenim svetom koji je nastao na kraju ekonomskog kolapsa, stigle su i čudesne promene u edukacionim potrebama. Reč dana je specijalizacija! Ova istina je naglašena od Roberta P. Mura, sekretara za dodelu titula na Kolumbija univerzitetu, i priče iz vesti:

Najtraženiji specijalista

“Pogotovu traženi od strane kompanija koje zapošljavaju su kandidati koji su se specijalizovali u nekoj oblasti praktične-biznis škole, diplomci koji treniraju računovodstvo i statistiku, inženjeri svih vrsta, novinari, arhitekte, hemičari, i, takođe, posebni lideri i aktivni ljudi starijeg doba.

Ljudi koji su bili aktivni na univerzitetima, čija ličnost je takva da se slažu sa najrazličitijim ljudima i koji su radili adekvatne poslove sa studentima, imaju najviše prednosti, zbog svojih sveukupnih kvalifikacija, dobijaju i po nekoliko ponuda, a nekolicina njih čak po šest.”

Rastajući se od mišljenja da su studenti sa “suvim desetkama” neosporno najtraženiji izbor za bolje poslove, gospodin Mur ističe da većina kompanija gleda ne samo na akademski rekord, već i na aktivnosti i ličnost studenta.

Jedna od najvećih industrijskih kompanija, lider u svojoj oblasti, u pismu gospodinu Muru u vezi sa budućim apsolventima na fakultetu kaže:

“Mi smo zainteresovani najpre za pronalaženje ljudi koji mogu da naprave progres u menadžerskom poslu. Iz ovog razloga ističemo kvalitete karaktera, inteligenciju i ličnost, mnogo više nego specijalnu oblast u edukaciji”.

(Nastaviće se)