Depoziti stanovništva u bankama u Srbiji, tokom 2020. krizne godine, premašili su 12 milijardi evra. Naši ljudi tradicionalno novac ulažu u nekretnine, što je znak da ne postoji dovoljno alternativa za ulaganje. Doduše, na srpskom tržištu su se pojavili i trgovci investicionim zlatom, a sve češće se trguje i kriptovalutama. Ali, tek kada počnemo više da trošimo na dobra i usluge, značiće da je pandemija blizu kraja
Pare imamo, pare su problem. Ovako bi u najkraćem moglo da se opiše to što je tokom korona krize štednja stanovništva povećana i u Srbiji i u svetu. Jer, nije poenta štednje da bankari, uslovno rečeno, „sede na parama“, već da se taj novac „oplodi“ i investira kako bi se povećala privredna aktivnost. Dakle, poenta štednje je da se potroši, ali, naravno pametno.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupna štednja veća je od 12 milijardi evra. Pri tom, dinarska štednja je krajem 2020. godine dostigla 93 milijarde dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijarde dinara ili 16,9 odsto.
Što se tiče devizne štednje, ona je krajem 2020. godine iznosila 11,433 milijarde evra i za godinu dana povećana je za 629,2 miliona evra ili 5,8 odsto.
Uz to, kamate na štednju su niske i na devizne depozite do tri godine jedva da prelaze nulu, dok se dinarska štednja na kratak rok oročava uz kamatu od oko dva odsto.
Ono što je dobro jeste što je u Srbiji rasla i kreditna aktivnost, što je za privredu dobra vest. U godini korone, domaća kreditna aktivnost rasla je po dvocifrenim stopama. Ukupni krediti uvećani su za 9,9 odsto, pokazuje izveštaj NBS „Trendovi u kreditnoj aktivnosti za četvrto tromesečje“. Pri tom, više su rasli krediti stanovništvu (11,4 odsto), nego krediti privredi (9,1 odsto).
„To je rezultat odlične realizacije kredita početkom godine, ublažavanja monetarne politike NBS, omogućenog zastoja u otplati kredita i odobravanja kredita iz garantne šeme“, objašnjavaju iz centralne banke.
Podaci pokazuju da je veći rast privredne aktivnosti od zemalja regiona imala samo Mađarska, dok su iza nas ostale Albanija, Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže da je rast štednje u Srbiji u skladu sa svetskim trendovima, jer se u periodu krize smanjuje potrošnja.
„S druge strane, bile su i značajne mere Vlade i NBS. Građani su imali više novca na raspolaganju, jer su se uzdržavali od potrošnje“, objašnjava Petrović.
On dodaje da vrlo oprezno treba prihvatiti podatke o rastu kreditne aktivnosti. Jer, jednim delom jesmo imali rast, ali s druge strane, to je i posledica moratorijuma od pet meseci i činjenice da se tokom tog perioda stari krediti nisu vraćali, a novi su se uzimali.
Na pitanje da li bankari u Srbiji pokušavaju da destimulišu štednju, jer je to i svetski trend, Petrović odgovara da je to što je depozitna stopa Evropske centralne banke (ECB) već dugo minus 0,5 odsto poruka štedišama da svoj novac uzmu i potroše.
„Kod nas je više od 90 odsto štednje u evrima, tako da smo mi vezani za politiku ECB-a. Referentna kamatna stopa NBS je jedan odsto, ali je u Srbiji udeo štednje u dinarima neznatan“, kaže Petrović.
Podaci NBS pokazuju da su u Srbiji, na primer, značajno rasli stambeni krediti. Što znači da je stanovništvo svoj novac investiralo u nekretnine. Ali, Zoran Petrović kaže da i podaci ECB-a pokazuju da su svuda u Evropi rasli stambeni krediti.
Foto: CNBC
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- NOVI EKSKLUZIVNI PROGRAM SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA: SAM Akademija – novi model edukacije menadžera
- NAJVAŽNIJE IZMENE SETA ZAKONA KOJI SU OVE GODINE STUPILI NA SNAGU: Produžena primena olakšica za zapošljavanje
- KOJI SU SVE PROBLEMI ESKALIRALI TOKOM PANDEMIJE: Zeleni i inkluzivni izlazak iz krize
- KAKO JE I ZAŠTO BITKOIN NAPRAVIO REVOLUCIJU NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA: My precious bitcoin
- TV SLIKE I PRILIKE: Vreme iskidano suprotnostima
- POSLOVANJE KOMPANIJE „DUNAV OSIGURANJE“ U 2020. GODINI: Rekordni rezultati na svim poljima
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2021.
