Godina na izmaku neće biti toliko „brutalna“ kao što se u jednom momentu najavljivalo, ali je uprkos tome malo razloga za optimizam. Kako stvari sada stoje, izgleda da se najbrže oporavi ima Kina, kako zbog činjenice da je prva ekonomija koja se vratila na putanju ekonomskog rasta, tako i zbog specifičnih prilika na tamošnjem tržištu – tempo elektrifikacije tamo je najdinamičniji
To je industrija koja zapošljava osam miliona ljudi, globalnom BDP-u doprinosi četiri odsto i ima godišnji obrt od dva biliona (hiljada milijardi) dolara. To je istovremeno i biznis čije zdravlje presudno zavisi od opštih ekonomskih prilika: kad je svima dobro, dobro je i njemu. I obrnuto.
To „obrnuto“ upravo se događa: ovogodišnja pandemija kovida-19 unela je dramatične poremećaje u svetsku ekonomiju, što je izazvalo i potres u globalnoj automobilskoj industriji – jer o njoj je reč.
Kriza koju je doneo novi korona virus, čija agresija ne jenjava, još se sagledava i, naravno, svaka pojedinačna ekonomija pogođena je na drugačiji način. Pri tome su najviše nastradali oni koji su najglobalizovaniji, odnosno najviše prodaju i zbog toga i najviše kupuju delove za svoj finalni proizvod, automobil – najglamurozniju robu potrošačke kulture.
Svetskoj automobilskoj industriji trebalo je deset godina da se oporavi od ekonomskog potresa iz 2008. U toj situaciji neki su se snašli brže, drugima je za pokretanje montažnih traka, zaustavljenih zbog pada potražnje bilo potrebno nešto više vremena. Američki proizvođači su se na pretkrizne volumene vratili već posle pet godina, da bi od 2015. ušli u period stagnacije. Kina je u međuvremenu postala najveće automobilsko tržište, nemački proizvođači su bili pogođeni skandalom, zbog predstavljanja svojih dizel motora manje štetnim po okolinu nego što jesu, francuski brendovi su se ujedinili, italijanski Fijat se udružio sa američkim Krajslerom…
Glavna promena koju je donela minula decenija jeste početak tranzicije u pogonu: prelazak sa od više od sto godina starog motora sa unutrašnjim sagorevanjem, na struju, što je ekološka iznudica i važan front u (sve beznadežnijoj) borbi protiv klimatskih promena.
To je, dakle, kontekst u kojem dolazi pandemija koja nameće karantine, zatvaranje granica, reduciranje saobraćaja, zaključavanje kancelarija i fabrika – dakle, sveopštu paralizu, ali i političko nesnalaženje u tesnacu u kojem je jedan zid zdravstvena, a drugi ekonomska kriza.
BERZANSKA KLACKALICA: Na vrhuncu prvog talasa pandemije, u martu, kada su se u najvećem delu Evrope uvodile vanredne mere, prodaja novih automobila opala je za polovinu.
Izvor: Automotive news.com
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- MIODRAG MITROVIĆ, PREDSEDNIK KOMPANIJE MITECO-KNEŽEVAC: Šta sa otpadom posle pandemije
- NAPRAVITE ODGOVARAJUĆU BEZBEDNOSNU IT STRATEGIJU: Rastuća pretnja: targetirani napadi na kompanije
- IT INDUSTRIJA IZ ŽENSKOG UGLA: Ova godina je pokazala koliko je tehnologija prisutna i važna
- POSLOVNI REZULTATI KOMPANIJE dm drogerie markt: I odgovorno i uspešno u 2020. godini
- KROZ KAKVE KONTROLE PROLAZI PROIZVODNJA I PRERADA GORIVA U SRBIJI: Domaće gorivo i evropski standardi
- PROIZVODNJA DUVANA U SRBIJI POSTAJE SVE ZNAČAJNIJA: Duvan veoma tražen – peti u izvozu
- KOMPANIJA MARBO PRODUCT USPEŠNO REALIZUJE PROJEKAT NAMENJEN STUDENTIMA: Chipsy Agro Akademija za farmere 21. veka
- UPOZORENJE POLA POLMANA DA JE BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA STAVLJENA NA KOCKU: Klimatske promene i nejednakost prihoda – dva najveća izazova
- DIGITALNI VODIČ: Mobilni naš nasušni
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2020.
