Од намере неколико младих да направе сајт на којем ће студенти наћи све информације које су им потребне, до стварања сада главне интернет компаније у Србији, која има највећу мрежу сајтова и неколико милиона корисника месечно, прошле су готово две деценије. Како су развили интернет предузетништво, у чему су успели, где су промашили и шта су научили, за Економетар причају оснивачи: брат и сестра Бранислава и Бранимир Гајић и њихов друг и партнер у послу Стефан Салом

Ове 2020. године навршавају се две деценије од настанка Инфостуда, сада главне интернет компаније у Србији која води и развија лидерске сајтове у разним областима. Инфостуд је данас највећа мрежа сајтова и једна од пет најпосећенијих домаћих интернет мрежа у Србији. Из такве перспективе посматрано, прилично је тешко замислити да је цела идеја и реализација бизнис приче Инфостуда настала крајем 1999. и током 2000. године, у периоду за који је мало рећи да је био тежак, узимајући у обзир друштвено-политичке прилике у Србији… Бомбардовање ондашње Југославије, па демонстрације против Милошевића, па избори, па 5. октобар, па „револуција“…

Али, као у оном вицу „Шта зна дете шта је тешко“, тако је Бранимир Гајић, суботички студент економије, баш крајем 1999. године прочитао у „Политици“ чланак о информативном сајту за студенте у Енглеској. Изрезао је тај текст и помислио да би било добро покренути тако нешто и у Србији! Бранислава Гајић, његова рођена сестра, студент новинарства београдског Факултета политичких наука, такође је помислила да би баш било добро развити интернет сајт као сервис студентима. Али, све се то догађа 2000. године, када тек пет одсто становништва Србије користи интернет! Но, како пише у добрим уџбеницима менаџмента, управо је визионарски приступ главна предност правих предузетника. Гајићима, брату и сестри, придружило се још неколико колега, па су одлучили да сопственим средствима, а највише напорним радом, покрену Инфостуд.

– У почетку је Инфостуд био скуп нас неколико идеалиста. Временом се екипа ширила, док је део од те почетне екипе изашао из Инфостуда. То је разумљиво јер су људи добијали понуде за – у то време – перспективније послове или су имали другачију визију Инфостуда. То су нормалне промене у почетним фазама стартапа који још нема јасну будућност. На крају, од те почетне екипе смо остали Стефан, Бранимир и ја, наводи за Економетар Бранислава Гајић Станојевић.

За овај број Економетра, на питања о томе како је настао феномен Инфостуд и о искуствима у овом несвакидашњем предузетничком подухвату, одговарају управо Бранислава Гајић Станојевић, Бранимир Гајић и Стефан Салом.

– За покретање Инфостуда је било потребно много више визије, одрицања и истрајности да се „прегрме“ прве године покретања интернет бизниса, него самог новца. Али наравно, и новац је био неопходан да се финансирају почетне активности, од фотокопирања летака до хостинга и првих плата, каже Бранимир Гајић, одговарајући на наше питање о томе да ли им је за покретање овог бизниса био потребан новац.

– Пошто смо почели бизнис у време када је број корисника интернета био једноцифрен, Инфостуду је требало пет година да пређе позитивну нулу, што значи да је процес финансирања потрајао. У том смислу је мудар потез био мој почетак рада и градња каријере у банкарској индустрији, јер смо из тих прихода у континуитету могли да финансирамо почетне трошкове Инфостуда, каже Бранимир који је, осим у Инфостуду, почео да ради и у Прокредит банци у Суботици и тамо, за неколико година, такође направио завидну каријеру. Знање и искуства која је тамо стекао веома су му користила у формирању система Инфостуд, а са друге стране, својом зарадом из банке је финансирао заједничку компанију. Но, после пет година тог паралелног рада, схватио је да не може више „на две столице“ и одлучио је да се потпуно посвети Инфостуду.

Опширније у штампаном издању

---

У овом броју још и …

• НАПРАВИТИ МОБИЛНУ СТРАТЕГИЈУ ЗА ПОСЛОВАЊЕ ЈЕ ЛАКШЕ НЕГО ИКАД: Око 140 милиона малих предузећа у свету, свакодневно користи Фејсбук за пословање
• ЈАНУАР У ЗНАКУ ИЗЛАГАЧКИХ САЈМОВА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ: Понуда српских произвођача за светско тржиште
• НА ПАЛИЋУ ОДРЖАН ТУРИСТИЧКИ САМИТ СРБИЈА – МАЂАРСКА 2020: Бањски и сеоски туризам по угледу на мађарски
• Следећи број Економетра излази 3. марта 2020.