Овај глумац, познат по бројним улогама у серијама и филмовима, развио је на дедовини, у селу Гуњаци код Осечине, производњу више производа од козијег млека, а у плану је ресторан – „Воденица код вампира“. Под брендом Коза Ностра продају се разноврсни сиреви и сурутка у праху која се пије и на другим континентима. Управо су лансирани и производи од овсене каше и козметика
Сав новац који зарађује у глуми, Бранко улаже у Коза Ностру
У селу Гуњаци, надомак Ваљева, глумац Бранко Јанковић (36 година) производи на дедовини различите производе од козијег млека. И сви се продају под брендом Коза Ностра. Бренд је, како каже, микс асоцијација на легендарни филм Френсиса Форда Кополе – Кум, на термин „наше ствари“, али и на козе.
– Маркетиншки је интересантно. Наша коза као асоцијација на нашу земљу, нашу кожу. Лако се памти, тешко заборавља. То су опште речи и није било проблема да заштитим жиг, односно знак – објашњава Јанковић.
Почео је са сиром, тврдим у кришкама, затим за гриловање, данас их има разних; потпуно иновативном технологијом успео је да направи сурутку у праху, а баш ових дана на тржиште су пласиране овсене каше од козијег млека у праху и воћа као и први козметички производ – крема за лице.
– Коза Ностра се развија у три правца: здрава храна, суплементација и козметика – каже Бранко у чијој је предузетничкој фирми запослено 25 људи.
Ипак, то није све. До краја године, овај свестрани глумац поникао у бањалучком позоришту, завршиће у свом селу и туристички комплекс који ће чинити воденица-ресторан и земунице за ноћење.
Бранко Јанковић је носио репертоар бањалучког позоришта. У том, како каже, младом главном граду Републике Српске, завршио је и Академију уметности, упознао своју супругу и проживео читаву деценију.
– После десет година рада у бањалучком позоришту, дошло је до засићења. Што се тиче глуме, ништа не може да се постигне без Београда. Све што се ради у Београду шаље даље рефлексију – објашњава Бранко.
На почетку је било само тврдог сира у кришкама, али палета се разгранала: сиреви у уљу, сир за гриловање, млади сир, кефир, сир из мјешине, па овсене каше, козметика….
Иако је Београд глумачки центар, Бранко је, по сопственом признању, одувек био везан за село Гуњаци.
– И када сам одлазио у Београд у средњу школу, сећам се, идући од куће до аутобуске станице, увек сам размишљао да идем да завршим школу па ћу се вратити у село. Гуњаци су моја дедовина, мајка и отац живе у селу, а ту су живели и деда и баба – каже Бранко.
Те 2014. када се вратио у Србију, доста је времена проводио у селу. Направио је санке, купио коња да га вуку по снегу јер су Гуњаци, у општини Осечина, прилично брдовити. Инспирацију да направи фарму коза добио је сасвим случајно, једне вечери посетивши комшију који је већ имао стадо.
– Разговарао сам са комшијом о козарству. Истовремено, код нас кући су стално свраћали гости који су коментарисали благодети здраве, сеоске хране. Све то ме је подстакло да се заинтересујем и врло брзо сам одлучио да купим прво стадо коза. Од почетка сам, међутим, знао да желим да правим крајњи производ, за почетак сир у кришкама – прича Бранко и додаје да проблем у Србији јесте што се највише продају сировина и полупроизводи.
Матично стадо је набавио од људи који су први у Србију увезли алпина козе. У почетку је мислио да неће имати довољно млека, па је његово стадо бројало чак 200 коза. Алпине је изабрао по савету стручњака јер су захвалне за узгајање у брдским пределима. Највише им одговара када је температура у минусу. Козарство је иначе, како каже, код нас било јако запостављено. Чак се и истраживањима, у науци, педесетак година нико није посебно бавио.
– Прва година мог предузетништва је била права борба. Плава шерпа од 60л, шпорет смедеревац, радили смо ујутру и увече, а сир се чувао у подруму. Запослио сам један брачни пар да прави сир. Родитељи су били и данас су задужени за фарму. Сир смо продавали пријатељима и по препоруци – каже Јанковић.
Многи су, како каже, на то што гаји козе и производи сир, гледали негативно јер су имали погрешну перцепцију.
– Многи мисле: „Види глумца, уместо да ужива, он вуче сир по Београду“. Међутим, мени то није проблем. Мени је проблем изазов, прилика и шанса, могућност да се развијем – истиче он.
Сав новац који зарађује у глуми, Бранко улаже у Коза Ностру. Размишљао је да ли да купи стан у Београду, али је схватио да је то бацање новца „у зидове“. У међувремену, посао са сиром се врло брзо развијао. Схвативши да је тражња велика, Бранко је одлучио да, после две године прављења сира, инвестира у млекару са капацитетом прераде пет тона млека дневно, такође на свом имању.
Фото: Puzzle media
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИЗБОР НАЈБОЉИХ ПРИМЕРА ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ ИЗ ИНФОРМАТИКЕ И РАЧУНАРСТВА У ОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ: Пријави се на конкурс ПКС и Фондације Петља – „Програмирај свој успех“
- САВРЕМЕНА ТЕХНОЛОШКА РЕШЕЊА У СЛУЖБИ ПРИВРЕДЕ И ГРАЂАНА: Подршка малим и средњим предузећима долази из јавног и приватног сектора
- Следећи број Економетра излази 6. јула 2021.
