Банке спремне за одобравање кредита за ликвидност са субвенционисаном каматом. Држава за субвенцију кредита за ликвидност ове године даје две милијарде динара, што ће банкама омогућити да привреди пласирају око 50 милијарди динара. Камате за кредите са девизном клаузулом биће четири одсто

Мала и средња предузећа су се у економској кризи током 2009. године суочила са падом промета и производње и отежаном наплатом потраживања, што је изазвало кризу ликвидности. Због тога је помоћ банака у обезбеђивању обртног капитала и била значајна, нарочито ако се узму у обзир кредити за ликвидност са субвенционисаном каматном стопом, које већина банака у Србији одобрава. У програму субвенционисаних кредита за 2010. годину, Влада Србије је предвидела да се из буџета издвоји 3,5 милијарди динара. На основу тих средстава пословне банке ће моћи да пласирају привреди и грађанима 90 милијарди динара и то под повољнијим условима од тржишних. Само за субвенцију кредита за ликвидност држава даје две милијарде динара, што ће банкама омогућити да привреди пласирају око 50 милијарди динара. Према тренутним условима, камате код пословних банака за кредите са девизном клаузулом биће субвенционисане са четири одсто годишње, а за разлику од прошле године, неће бити лимитирана укупна каматна стопа. За кредите за инвестиције држава обезбеђује 535 милиона динара, а за потрошачке кредите милијарду динара подстицаја. На динарске кредите корисници ће плаћати камату која је 1,5 одсто мања од референтне каматне стопе НБС. Утврђени услови за добијање позајмица важиће и за репрограмирање постојећих кредита. Рок отплате је 12 месеци, а за наменску индустрију две године. Предузетници ће моћи да добију кредит до 20.000 евра, мала предузећа до 50.000 евра, а дупло више за извозне послове, док ће извозници из групе средњих предузећа максимално моћи да добију позајмицу од два милиона динара, а ако су велика предузећа до осам милиона динара.

Конкуренција међу банкама

Банкари су спремни на одобравање оваквих позајмица и кажу да проблем ликвидности МСП није нарушио поверење банака у овај сектор. Субвенционисани кредити од стране државе требало би да повећају конкуренцију и зато банкари очекују значајнију тражњу за кредитима за ликвидност и обртна средства. Показало се да МСП највише траже управо ове кредите, јер су многима значајан услов преживљавања. Како се процењује, већа тражња за кредитима за инвестиције ипак ће сачекати боља времена. Финансијски зналци кажу да извори финансирања не представљају ограничавајући фактор у овој години, а колико ће новца бити пласирано МСП у 2010. највише зависи од тражње и користи које клијенти имају од кредитирања. Иако је 2009. године било нередовних сервисирања доспелих обавеза у банкама не очекују битније погоршање наплате у 2010. години. Када је реч о висини камата у овој години, оне ће зависити од кретања цене капитала на иностраном тржишту, а осим спољних фактора на цену кредита утицаће и одлуке Народне банке, као и проценат ненаплативости кредита. Ипак, поједини банкари очекују да ће у 2010. години појачана конкуренција на плану кредитирања МСП довести до благог пада цене кредита у односу на 2009. годину.

Опширније у штампаном издању