Pitali smo NIS – koliko su nepovoljni trendovi uticali na planove naftaša i da li su se proizvođači nafte opredelili za „lockdown“ i kada je reč o daljim ulaganjima u modernizaciju rafinerijskih kompleksa?
Poslovanje pod okolnostima „očekuj neočekivano“ nije poželjno za bilo kod tržišnog učesnika, ali čini se da su se igrači na energetskom tržištu već navikli da svoje dugoročne planove „koriguju“ pod uticajem nepredvidivih globalnih tržišnih kretanja. Možda zvuči iznenađujuće, ali periodi nestabilnosti u poslovanjima naftaša više nemaju faktor iznenađenja, a razlog je upravo izuzetna osetljivost tržišta na uticaj spoljnih faktora. Tako već duže vreme proizvođači nafte posluju u okolnostima snažnih turbulencija koje su stvorili negativni trendovi kao što su volatilnost na tržištu, fluktuacije cene nafte, prezasićenost tržišta energentima, niska rafinerijska marža i mnogi drugi. Od prošle godine naftne kompanije posluju pod snažnim uticajem pandemije COVID-19 koja je u pojedinim razdobljima ekstremno urušila potražnju za naftnim derivatima i dovela cenu „crnog zlata“ do istorijskog minimuma u aprilu 2020. godine.
U našem okruženju posluje čak osam rafinerija i sasvim je logično da su sve one usmerene da ostvare pun kapacitet proizvodnje, kao i da u najkraćem mogućem roku plasiraju svoje proizvode na tržišta. Stav stručnjaka je jasan – kao i u svakoj tržišnoj utakmici, i na tržištu energenata „postižu“ golove samo oni igrači koji kontinuirano ulažu u svoj razvoj. Nameće se, samim tim, pitanje – koliko su negativni trendovi uticali na investicione planove naftaša i da li su se proizvođači nafte opredelili za „lockdown“ i kada je reč o modernizaciji svojih rafinerijskih kompleksa? Ovo pitanje postavili smo domaćem NIS-u.
Kako se „boriti“ na tržištu?
Stručna javnost upoznata je sa tim da je Rafinerija nafte u Pančevu, koja posluje u okviru NIS-a, krajem prošle godine pustila u rad postrojenje „Duboka prerada“. Šta to znači za NIS? Kada je reč o konkretnim efektima, „Duboka prerada“ omogućava da se iz određene količine nafte dobije više najvrednijih derivata, prvenstveno dizela, ali i benzina i TNG-a. To otvara i mogućnost većeg izvoza najkvalitetnijih goriva u region, ali donosi i brojne ekološke benefite, pre svega prestanak proizvodnje mazuta sa visokom sadržajem sumpora. Sasvim konkretno, realizacijom ovog projekta NIS je napravio još jedan korak ka modernizaciji koji će kompaniji obezbediti bolju poziciju na tržištu, posebno jer „Duboka prerada“ znači i proširenje asortimana proizvoda u Pančevu na naftni koks koji se sada prvi put proizvodi u Srbiji.
„Kada u godini pandemije realizujete investiciju vrednu više od 300 miliona evra koliko je uloženo u projekat „Duboka prerada“, jasno je da se NIS kao kompanija opredelio da ne štedi na račun svog daljeg razvoja. Činjenica je da NIS posluje na tržištu sa izuzetno oštrom konkurencijom i upravo zato moramo neprekidno da radimo na jačanju naše konkurentnosti. „Duboka prerada“ je znatno unapredila položaj NIS-a ne samo na domaćem, već i na regionalnom tržištu naftnih derivata. Na tome se, međutim, nećemo zaustaviti, već ćemo nastaviti da primenjujemo poslovni model koji se zasniva na nastavku modernizacije, povećanju energetske efikasnosti rafinerije, ali i digitalizaciji poslovnih procesa“, navodi Vladimir Gagić, direktor Bloka Prerada u NIS-u i dodaje da se, zahvaljujući dosadašnjim investicijama, domaća rafinerija danas nalazi u ravni sa evropskim prerađivačima nafte.
Uslovi razvoja
O tome da NIS održava kontinuitet kada je reč u ulaganjima u razvoj pančevačke rafinerije potvrđuju i cifre, ali i planovi koje kompanija ima za dalji razvoj svog prerađivačkog kompleksa . Tako je u domaću rafineriju od 2009. godine investirano više od 800 miliona evra, od čega preko 70 miliona evra u projekte zaštite životne sredine. Između ostalog, NIS-ova rafinerija je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je 2017. godine dobilo IPPC dozvolu koja podrazumeva da se svi proizvodni procesi u rafineriji odvijaju u skladu sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima. Kako ističu u NIS-u, ulaganja u rafineriju ostaju jedan od prioriteta daljeg razvoja kompanije. Ključni investicioni projekti u narednom periodu su modernizacija postrojenja katalitičkog krekinga (FCC) za proizvodnju dizela i benzina, kao i izgradnja pogona za proizvodnju visokooktanske benzinske komponente ETBE, a vrednost ovih investicija premašuje iznos od 80 miliona dolara. Istovremeno, u planu je i implementacija brojnih digitalnih projekata koji će doprineti većoj energetskoj efikasnosti i unapređenju poslovanja prerađivačkog kompleksa. Sasvim konkretno, jedan od takvih projekata koji je trenutno u fazi realizacije jeste „prediktivno održavanje sistema“ koje omogućava rano prepoznavanje potencijalnih kvarova na važnoj opremi, a samim tim i sprečavanje neplaniranih obustava rada postrojenja u rafineriji.
Na kraju ostaje otvoreno pitanje – kako upravljati krizom i smanjiti negativne efekte njenog uticaja? Različiti su modeli koji se primenjuju. Kada je konkretno o tržištu energenata reč čini se, ipak, da su male šanse da se očuva stabilno poslovanje, ukoliko odabrani poslovni model ne uključuje kapitalne investicije koje će kompanijama obezbediti dugoročni razvoj i u budućnosti.
