Познаваоци прилика у дигиталној индустрији сматрају да је за прелазак у „другу фазу“ и добијање стартапа чија ће се вредност мерити милијардом долара, потребно да имамо од 700 до 1.000 стартапа, а данас их је од 200 до 400. У домаћем стартап екосистему треба да се негује окружење погодно за више врхунских играча. Из тако успешне средине извесније је да се у наредних неколико година појави ИТ шампион у рангу Епла, Гугла, Убера…
Мораћемо још да сачекамо на вест да се у Србији развила компанија чија вредност премашује милијарду долара
Током лета стизале су добре вести из српског ИТ сектора. Почетком јуна Нордеус је продат за 378 милиона долара америчком гиганту Тake two, са задржавањем аутентичног (покретачког), српског менаџмента на врху. У јулу је Tenderly, стартап у коме се баве развојем производа на блокчејну, и о коме је Економетар писао 2019. године, привукао инвестицију А рунде у вредности од 15,3 милиона евра. Средином августа, такође београдски, стартап Trickest, обезбедио је инвестицију од 1,4 милиона евра за развој алата за клауд системе. Њима следи ширење тима и прелазак у бета фазу лансирања производа.
Како се „шушка“ међу познаваоцима српског стартап екосистема, у току су разговори са великим компанијама и фондовима, па је извесно дa се до краја ове године догодe нове аквизиције и инвестиције у домаћим технолошким тимовима.
Ипак, ексклузиву да Србија коначно добија „једнорога“ – компанију чија вредност премашује фамозну милијарду долара, мораћемо још да чекамо.
Како се слажу саговорници Економетра: Коста Андрић, извршни директор ICT HUB-a, и Бојанa Томић Бркушанин, директорка за операције и правно-регулаторне послове Иницијативe Дигитална Србија, такав сценарио jесте реалан, али тешко датумски предвидив. Истовремено, обоје истичу, важније је у будућности наставити континуиран, снажан развој целокупне дигиталне економије и стартап екосистема који је њен део.
Указујући да је тешко давати прецизне процене, Бојанa Томић Бркушанин појашњава како понекад валуација стартапа није јавна или чак не постоје подаци.
– То је у случајевима када стартапи не дижу рунде инвестиција на којима би се темељила процена њихове вредности, већ самостално финансирају свој раст, каже она и наставља да “једнорог” не би ни требало да буде искључиви циљ.
Када се то деси требало би посматрати као подстрек за даљи рад и развој целог екосистема. Први српски “једнорог” не значи стизање на циљ, односно, да је посао завршен. Само је показатељ да смо на добром путу.
– Такав догађај би додатно мотивисао остале учеснике који су већ у екосистему; онима који нису, пружио би додатни разлог да постану његов део. И наравно, скренула би се већа пажња великих инвеститора на Србију, каже она.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИЗЛОЖБА ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ – ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ДДОР ОСИГУРАЊА: Брига о културном наслеђу
- BALKAN TEXTILE FAIR 2021. У БЕОГРАДУ: Joш jeдaн прojeкaт дoбрe сaрaдњe Србиje и Турскe
- КОНФЕРЕНЦИЈА О ИНВЕСТИЦИОНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА СРПСКЕ: Милијарду евра инвестиција Србије у Републику Српску
- Следећи број Економетра излази 2. новембра 2021.
