Analitičari uveravaju da je sadašnja inflacija rezultat poremećene ponude i tražnje na svetskom tržištu, kao posledica pandemijskih okolnosti i “zaključavanja”. Do rasta cena važnih sirovina došlo je delom zbog povećane tražnje, a delom i zbog klimatskih i vremenskih nepogoda. Za skupe energente odgovor je u brzom prelasku nekih velikih potrošača na ekološke izvore energije… Ali, kada se podvuče crta, smirivanje globalnog tržišta i cena očekuje se polovinom naredne godine
Posle skoro dve godine naglog štampanja para, crvene lampice iznad globalne ekonomije su se upalile. I to se sada, već sasvim jasno, vidi kroz jedan pokazatelj. Reč je o takozvanom Bloomberg Commodity Spot Index, koji prati i analizira kretanja cena sirovina. On prati cene 23 različite sirovine, uključujući tu i energente, metale, ali i poljoprivredne proizvode. I ovaj indeks je nedavno dostigao rekordnu vrednost u poslednjih 10 godina. U odnosu na mart prošle godine, dakle u odnosu na period pre pandemije, porastao je za čak 90 odsto.
Uostalom, to se i vidi kada se pogleda kretanje pojedinačnih cena sirovina. Ove godine najviše je poskupeo gas – čak 129 odsto od 1. januara do sredine oktobra. Prema nekim tumačenjima, to je posledica nedovoljne ponude ovog energenta u Evropi i Kini. Tako su u Britaniji, kolevci industrijske revolucije, na primer, zatvorili sve rudnike uglja i preorijentisali veći deo industrije na solarnu energiju i vetroparkove. Međutim, u ovom poslu, Britancima klima nije bila saveznik. U septembru je, iznenada i netipično za to doba godine, stao vetar, ali ni sunca nije bilo dovoljno.
“Tako su tamošnji zakonodavci shvatili da to nisu baš dobro zamislili, ostavivši stanovništvo bez rezervne varijante za snabdevanje energijom”, primećuje Miloš Vuković, analitičar i konsultant u RBC Global Aset, u Kanadi.
Cena nafte je početkom oktobra dostigla najviši nivo u poslednjih sedam godina, pošto je OPEC odlučio da ne žuri sa povećanjem proizvodnje, iako je jasno da će nestašica gasa na tržištu dovesti do daljeg povećanja tražnje na tržištu nafte.
“Veliki razlog povećanja cene energenata i ostalih sirovina je povećanje tražnje zemalja čije ekonomije polako izlaze iz pandemije i višemesečnog lokdauna”, smatra Miloš Vuković.
Foto: Pixabay
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- SAŠA MARKOVIĆ, DIREKTOR PRODAJE COCA-COLA HBC SRBIJA: Pomeramo granice i u izazovnim vremenima
- TELEKOM SRBIJA ČUVA NAJVAŽNIJU OD SVIH MREŽA – MREŽU ŽIVOTA: Nijedna vrsta ne umire sama
- DO KRAJA SLEDEĆEG APRILA PRODUŽEN ROK ZA NOVI MODEL FISKALIZACIJE: Prelazni period startuje 1. novembra
- JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA: A kad se čovek vrati, pitamo zašto se vratio…
- SVE JE U LJUDIMA – IZAZOVI SAVREMENOG HR-A: Dušeci, restoran i sladoled
- STRUČNA PRAKSA U KOMPANIJI ASEE: Prilika za mlade stručnjake da ostanu i rade u Srbiji
- GERALD GRÜLL, DIREKTOR MALOPRODAJE U IMMOFINANZ-U: Ritejl parkovi – nove „zvezde” maloprodajnog sektora
- SARADNJA PRIVREDE I PKS KROZ MODEL DUALNOG OBRAZOVANJA: Mladi brže do posla, kompanije do kadrova
- KOLIKI JE ZNAČAJ NAJVEĆE NAFTNE KOMPANIJE ZA PRIVREDU ZEMLJE: U srpski budžet NIS godišnje uplati više od 1,1 milijarde evra za poreze
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2021.
