Регион средње и источне Европе није превише осетио ефекте фискалне кризе еврозоне, али нема великог напретка у реформама. У Србији даљи раст инфлације а до краја ове године, према проценама аналитичара Уникредит групе, евро достиже 117 динара

Финансијско стање југоистока Европе, некад најбрже растућег региона континента, и није тако лоше, али ће опоравак зависити од наставка реформи. То је један од закључака расправе о утицају кризе на регион југоисточне Европе који се могао сазнати на конференцији „Јуромани“ (Euromoney) одржаној 18. и 19. јануара у Бечу, у организацији истоименог британског часописа. Овај традиционални скуп инвеститора, банкара и пословних људи и ове године окупио је око 1.000 учесника.

Једно од кључних питања било је колико се регион опоравио од кризе, али и колико је фискална криза еврозоне наштетила земљама које теже уласку у еврозону у будућности. На панел расправама мишљења су размењивали гувернери, министри, банкари и истакнути пословни људи из региона. У једној од расправа учествовали су Здравко Марић, државни секретар у Министарству финансија Хрватске, Милорад Катнић, министар финансија Црне Горе, Русудан Кемулариа, заменица министра Грузије, Небојша Ћирић, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Србије, Радован Јелашић, бивши гувернер Народне банке Србије а сада саветник надлежан за југоисточну Европу у Уникредит банци у Бечу, и Кристофер Маркс, генерални директор Дебт Капитал Маркета, БНП Парибас.

На питање шта је Хрватска погрешно урадила у прошлој години, Здравко Марић је одговорио да је Хрватска учинила све да сачува финансијску стабилност.

Опширније у штампаном издању