Kriza evrozone uplašila je sve ključne članice EU jer se pokazalo da se svetska ekonomska kriza transformisala u evropsku ekonomsku krizu. Analitičari i bankari ocenjuju da je pred nama dekada stabilnijeg ali sporijeg ekonomskog rasta zbog velikih budžetskih deficita više država EU zone

Kriza evrozone i kako iz nje izaći – bila je preokupacija ključnih učesnika tradicionalne konferencije „Juromani“ (Euromoney) koja je održana 18. i 19. januara u Beču. Dok se na prošlogodišnjem forumu uglavnom govorilo o uticajima globalne krize na ukupna ekonomska kretanja, ove godine je razvijena Evropa (jezgro EU zone), najviše brinula za sebe. Ovaj godišnji ekonomski forum o centralnoj i istočnoj Evropi, kojim započinje nova godina, i ovoga puta okupio je u hotelu „Hilton“ oko 1.000 bankara, investitora, privrednika i državnika, odnosno sve ono što se naziva finansijska elita Evrope.

Već po tradiciji, Ričard Ensor, direktor „Juromani“ konferencije, saopštio je podatke o ekonomskim kretanjima u prethodnoj godini. Region jugoistočne Evrope je u 2010. godini zabeležio prosečni privredni rast od 3,6 odsto koji je dosta neravnomeran i kojem su najviše doprinele države sa većim udelom spoljnotrgovinske razmene. Po stepenu rasta ističe se Turska, čiji se bruto domaći proizvod prošle godine povećao za 7,4 posto, dok se Gruzija može pohvaliti privrednim rastom većim od šest odsto. U centralnoj Evropi (od članica EU) značajne stope raste beleže Nemačka i Poljska.

Opšta ocena je da se posle recesije u 2008. i 2009. godini, globalna privreda u 2010. polako oporavlja. U državama srednje i jugoistočne Evrope nije bilo velikih propadanja banaka ili gubitka poverenja u finansijski sistem, pa bi se bolja kretanja mogla očekivati i u 2011. godini, ocenio je Ensor. Samo da sve bude dobro u evrozoni, jer sudbina zajedničke evropske valute brine mnoge, uprkos glavnom garantu – jakoj nemačkoj privredi.

Opširnije u štampanom izdanju