Jubilej Lafarge Beočinske fabrike cementa 180 godina

U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu otvorena je izložba 180 godina Lafarge Beočinske fabrike cementa. Naredne dve nedelje posetioci će moći da se upoznaju sa istorijom najstarije fabrike u Srbiji i najstarije cementare u Jugoistočnoj Evropi, a za osnovce su organizovane i radionice. Na izložbi je predstavljen istorijat fabrike potkovan bogatim arhivskim materijalom.


Lafarge Beočinska fabrika cementa ove godine obeležava sto osamdesetu godišnjicu postojanja. Istorija duga bezmalo dva veka, seže u začetke industrijalizacije na našim prostorima – fabrika u Beočinu slovi za najstariju cementaru u Jugoistočnoj Evropi i najstariju fabriku u Srbiji, koja predstavlja veoma značajan primer industrijskog nasleđa naše zemlje, čijim izučavanjem između ostalog se bavi Muzej nauke i tehnike u Beogradu.

– Povodom značajnog jubileja 180 godina Lafarge BFC, zajedno sa Muzejem nauke i tehnike priređuje izložbu na kojoj će u naredne dve nedelje biti predstavljen istorijat fabrike potkovan bogatim arhivskim materijalom. Na izložbi je prikazan istorijat Fabrike i njen razvoj, ali i kontinuirana veza Fabrike i lokalne zajednice, naglasio je na otvaranju Roland Fekete, direktor za industrijsku ekologiju Lafarge BFC.

Prvi industrijski koraci  malog naselja na obodu Fruške gore načinjeni su u 19. veku kada je započeta eksploatacija lapora takozvane beočinske kaje. Posetioci će moći da se upoznaju sa razvojem cementare, čiji najstariji zapisi o korišćenju rude potiču iz 1839. godine kada je engleski inženjer Adam Klark upotrebio beočinski lapor za izgradnju stubova Sečenijevog lančanog mosta između Pešte i Budima.

Kao prateći program izložbe biće organizovane radionice za deću mlađeg školskog uzrasta sa ciljem da se najmlađima predstavi sam proces proizvodnje cementa uz osvrt na neophodnost brige o zaštiti životne sredine. Među prvima na otvaranju i radionici prisustvovali su đaci OŠ „Drinka Pavlović“ iz Beograda.

Dugu istoriju fabrike je vrlo temeljno istražio profesor Nikola Gaćeša, koji je svoja saznanja prikazao u knjizi “Istorija fabrike cementa u Beočinu”.

Podelite ovaj tekst: