Prihodi od akciza na duvanske proizvode u Crnoj Gori u prva četiri meseca 2018. smanjili su se za 25,6 odsto, dok je Bosna i Hercegovina izgubila 770 miliona evra poreskog prihoda od 2010. do danas. Takvi gubici su prouzrokovani agresivnim povećanjem akciza i rastom nelegalne trgovine.
Samit guvernera u Bečićima
“Kako bi bio zaustavljen rast crnog tržišta, neophodna je revizija akciznog kalendara u obe zemlje. Mi pozdravljamo izjave ministra finansija Crne Gore da će se preispitati akcizna politika. Nadamo se da će se iznos akcize vratiti na period iz decembra 2017. Takođe, snažno podržavamo preporuke eksperata Uprave za indirektno oporezivnje BiH koji su preporučili trogodišnji moratorijum na povećanja akcize na duvan. Ove mere stvoriće u ovim državama neophodnu stabilnost tržišta kao osnov za dalju borbu za povratak potrošača u legalne tokove i rast poreskih prihoda”, rekao je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JTI za Zapadni Balkan, na Samitu guvernera u Bečićima, 15. juna
On je naglasio da ovi koraci nisu dovoljni da se postignu željeni rezultat.
„Pozivamo vlade i ministarstva finansija u CG i BiH da nastave i sa sveobuhvatnim akcijama borbe protiv sive ekonomije i ilegalne trgovine, što bi uključilo pojačanu kontrolu nelegalnog prometa u prodavnicama kroz tržišne i poreske inspekcije, kontrole policije na graničnim prelazima, prometnim tačkama i pijacama, rigorozne kontrole uzgoja duvana, kao i druge mere koje će dovesti do značajnog povrata poreskih prihoda”, rekao je Pekez.
Goran Pekez
Razlog za nagli porast ilegalne trgovine duvanskim proizvodima u Crnoj Gori je poslednje uvećanje specifične akcize sa 30 na 40 evra na 1.000 cigareta istovremeno sa rastom PDV-a od dva odsto, što je dovelo do dramatičnog rasta cena i značajnog pada u prodaji cigareta na legalnom tržištu. U Bosni i Hercegovini akciza je povećana sa 28 evra u 2010. na čak 83 evra na 1.000 cigareta u 2018. Ovakav porast akciza i cena duvanskih proizvoda je bio preveliki teret za potrošače koji su se okrenuli ilegalnim alternativama.
Akcizni kalendari koji se oslanjaju na predvidiv i postepen rast akciza u zemljama regiona predstavljaju ključ za povećanje budžetskih prihoda i sprečavanje ilegalne trgovine. Minimalno akcizno opterećenje u zemljama članicama EU iznosi 90 evra na 1.000 cigareta, ali prema pravilima EU, to je cilj koji zemlje kandidati za ulazak u EU treba da postignu u roku od četiri godine nakon dana pristupanja EU.
JTI pozdravlja dobru praksu usvajanja akciznih kalendara koji veoma postepeno menjaju poresko opterećenje i kao što je primer Srbije, Makedonije, Kosova i Albanije. Velika poreska povećanja, čak i kad su predviđena kalendarom, ukoliko ne uzimaju u obzir kupovnu moć dovode do šokova na tržištu, ekspanzije ilegalne trgovine i gubitaka poreskih prihoda.
Goran Pekez je posebno istakao primer Srbije, gde su zajednički napori države i industrije doveli do optimalnog akciznog kalendara koji uz rezultate u borbi protiv ilegalne trgovine danas rezultira konstantnim rastom budžetskih prihoda. Duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika u regionu, i njen doprinos iznosi 2,6 milijardi evra. Samo je JTI platio akcizu u vrednosti od više od 482 miliona evra u regionu u 2017.
