Globalna privreda će ove godine zabeležiti manju aktivnost za jedan odsto, što je veće od pada kroz koji je svet prošao u svetskoj ekonomskoj krizi 2008. godine. Prve projekcije za Srbiju pokazuju da ćemo ovu godinu završiti sa stopom rasta BDP-a od dva odsto, umesto planiranih četiri. Međutim, i to može ići nadole, ukoliko se karantin produži na dva ili tri meseca

Očekuje se da će zbog pandemije korona virusa i krize koja je zbog toga nastala većina evropskih zemalja proći kroz ozbiljnu recesiju u prvoj polovini 2020. godine. Nemačka procenjuje da će kod njih BDP u 2020. opasti za 2,8 odsto ukoliko se karantin završi u skorijoj budućnosti, a privreda tokom leta normalizuje. Za globalnu privredu očekuje se smanjenje aktivnosti za jedan odsto ove godine, što je veće od pada kroz koji je svet prošao u prethodnoj krizi 2008. godine. Prve projekcije za region Zapadnog Balkana pokazuju da će srpska privreda biti blaže pogođena od nekih u okruženju, pa čak i šire. Tako se očekuje da ćemo ovu godinu završiti sa stopom rasta BDP-a od dva odsto, umesto planiranih četiri. Ipak, moguće je da ova projekcija bude revidirana nadole ukoliko se karantin produži na dva ili tri meseca.

Na ovaj način je Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, istakla za Magazin Biznis kakve bi mogle da budu razmere ekonomske krize sa kojom se, zbog pandemije korona virusa, suočava ceo svet. Prema njenim rečima, sada je već izvesno da će kriza biti mnogo dublja od one iz 2008. godine.

– Sve je počelo kao zdravstvena kriza, kao šok koji je došao spolja u odnosu na privredu i zato je situacija drugačija nego pre desetak godina. To je u neku ruku dobro jer poremećaji u privredi nisu nastali kao posledica strukturnih problema ekonomije. Ipak, kriza se neminovno prelila na ekonomske aktivnosti jer su radnici, najvažniji resurs svake ekonomije, ili zarobljeni u karantinu ili bolesni, što neminovno dovodi do zastoja u privrednoj aktivnosti – kaže Jelena Žarković.

• Od čega zavisi da li ćemo imati recesiju?

– U nekim scenarijima, koji su više pesimistični, samo za Nemačku se predviđa pad od pet, pa čak i do 10 odsto, pre svega u zavisnosti od trajanja karantina. Projekcije za druge zemlje su slične, u suštini i dalje nesigurne, jer ne znamo kako će se odvijati zdravstvena situacija. Prvo, koliko će trajati trenutne mere ograničenja kretanja, a potom i da li će se i kada javiti drugi talas epidemije. Neke projekcije, recimo za SAD, su vrlo dramatične. Morgan Stenli predviđa pad od 30 odsto za američku privredu u drugom kvartalu ove godine.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
• BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
• ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
• INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
• MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
• NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
• ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
• STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
• NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
• TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.