Diplomirani ekonomista Jelena Vučković registrovala je u ataru Grdelice poljoprivredno gazdinstvo i već četiri godine se bavi proizvodnjom specifičnih vrsta biljaka i voća kojima se uskoro otvara i tržište zemalja Evropske unije

Moglo bi da se kaže da je Jelena Vučković mlada i uspešna preduzetnica kojoj su zvezde naklonjene. Pre četiri godine završila je Ekonomski fakultet u Nišu, registrovala je poljoprivredno gazdinstvo „Vučković“ i u ataru Grdelice, odakle su joj koreni, počela proizvodnju specifičnih vrsta bilja i voća.

Na konkursu USAID-a dobila je nagradu od 15.000 dolara u okviru programa „Žene u agrobiznisu“. Kao mladi ekonomista zaposlila se u Kući klastera u Nišu koja je otvorena u okviru programa Ministarstva inostranih poslova Danske za lokalni ekonomski razvoj na Balkanu – LEDIB. Bila je zadužena za oblast poljoprivrede. Dopunski posao, kaže, bio joj je potreban, jer su njeni zasadi bili još mladi i trebalo je da prođe vreme pre nego što počne da ubire plodove. Kada je taj program završen, otišla je iz Kuće klastera i potpuno se posvetila svom poljoprivrednom gazdinstvu u kojem ima rukovodeću ulogu, brine o proizvodnji, prodaji i marketingu.

Proizvodnja se odvija u pet plastenika na površini od jednog hektara, kao i na još tri i po do četiri hektara na otvorenom. Budući da nema svoje zemljište, parcele je zakupila, sa namerom da ih jednog dana kupi. Uzgaja začinsko bilje, najviše mentu, rukolu, ruzmarin, bosiljak, žalfiju, potom, jagodu u plasteniku koja rađa cele godine, malinu, aroniju, ribizlu, plavi i žuti fisalis (vrsta egzotičnog voća), a od ove godine i žuti čeri paradajz, tzv. delišes.

– Nemam porodičnu tradiciju bavljenja poljoprivredom, nemam ni zemlju i to je bila otežavajuća okolnost. Srećom, na samom početku dobila sam nagradu od USAID-a koji je u okviru programa „Žene u agrobiznisu“ raspisao konkurs za najbolji biznis plan. Kupili su mi prve plastenike u vrednosti od petnaest hiljada dolara i to je bila velika podrška na početku. Ukupna investicija je mnogo veća, ali sam koristila porodične fondove. Oslonila sam se na pomoć roditelja, o kreditima nisam ni razmišljala iz dva razloga. Prvo, vreme nije povoljno za kredite i drugo, poljoprivredna proizvodnja nije zahvalna za kredite zbog velike neizvesnosti. Postoji osiguranje, ali ono ne može da pokrije eventualnu štetu, kaže za Ekonometar mlada preduzetnica.

Pored toga što se bavi proizvodnjom specifičnih vrsta bilja i voća, osobenost Jeleninog gazdinstva je i u tome što bilje prodaje isključivo u svežem stanju.

Najtraženije su menta biberika za koju je prvi rasad nabavila u Vojvodini, rukola i ruzmarin. Pakuju se u providnu ambalažu i isporučuju marketima, kafićima, restoranima i preko distributera „Zlatan trag“ koji ima objekte na području cele južne Srbije, kao i u centralnoj Srbiji. Do zime će, kako planira, stići i do beogradskog tržišta, a za Jelenine proizvode zainteresovane su i neke firme iz zemalja Evropske unije sa kojima se pregovara i ako sve bude po planu, uskoro će krenuti izvoz. U većini niških kafića služi se čaj od biljaka iz Jeleninih plastenika. Pre pakovanja, začinsko bilje prođe kroz proces obrade koji podrazumeva pranje i sušenje do određenog stepena koji je precizno definisan, kako bi održalo svežinu nedelju dana.

Kada je reč o voću, najviše se traže ribizla i aronija koje idu poznatom kupcu, a isporuka se dogovara neposredno pre berbe. Kupci su takođe sa područja južne i centralne Srbije, a u planu je osvajanje i tržišta na severu Republike.

– Proizvodnja se odvija i tokom cele zime, budući da je u plastenicima, ali u zimskom periodu imamo smanjen obim posla. Zavisno od sezone i obima posla, angažujemo deset do petnaest sezonskih radnika. Deo njih radi u plastenicima, a deo na pakovanju. Reč je o lokalnom stanovništvu koje smo obučili za proizvodnju koja nije karakteristična za naše područje. Obučavamo ih po sistemu Hasapa. Prednost svežeg začinskog bilja u odnosu na sušeno nije samo u estetskom izgledu, već i u kvalitetu. Daje bolji ukus čajevima, koktelima i nekim jelima, ističe naša sagovornica.

Na pitanje da li se isplati ovakva proizvodnja, Jelena odgovara:

– Od začinskog bilja može lepo da se živi, naravno, ako se radi po svim pravilima. Ne treba očekivati velike rezultate preko noći. Za svaku investiciju potrebno je vreme da bi uloženo počelo da se vraća. Investicija se vraća za oko četiri godine, upravo onoliko koliko je proteklo od početka moje proizvodnje i ja se nadam da već od ove godine počnem da ubirem rezultate ulaganja. Moja namera je da svake godine širim proizvodnju i da je obogaćujem novim vrstama bilja, voća i povrća, kao ove godine, recimo, žutim čeri paradajzom, najavljuje Jelena.