НАЛЕД од 2008. године подноси Влади Србије предлоге за поједностављивање административних процедура које отежавају пословање привреде. До сада смо дали предлоге за реформу 210 најчешћих и најкомпликованијих процедура, од којих је половина прихваћена. Држава је у међувремену увела и неке нове процедуре, због усклађивања са законским оквирима ЕУ. Привредници се највише жале на сувишне прописе код плаћања пореза

У Србији се пужевим кораком спроводи смањење административних процедура које привредницима отежавају пословање

Када је бивши министар економије Млађан Динкић 2008. године најавио “гиљотину прописа” која подразумева скраћивање и укидање беспотребних бирократских процедура, рекао је и да ће све то бити завршено за 12 до 15 месеци! За ових 11 година Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), која је иницирала уклањање административних препрека, издала је укупно 11 публикација Сиве књиге о томе. Јасно је да и након читаве деценије привреда у Србији још увек кубури са компликованим процедурама и прописима који јој отежавају пословање.

Директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић објашњава за Економетар зашто се и даље води борба са административним процедурама, шта су данас за привреду највеће бирократске препреке и да ли држава има слуха за укидање свих беспотребних прописа.

– Већ 11 година подносимо Влади Србије предлоге за поједностављивање административних процедура, које идентификујемо кроз сарадњу са грађанима и привредом, и објављујемо их у Сивој књизи НАЛЕД-а. До сада смо дали предлоге за реформу 210 најчешћих и најкомпликованијих процедура, од којих је половина имплементирана. Прошле године смо публиковали и јубиларну десету Сиву књигу која је садржала 100 препорука за поједностављивање процедура. И током те године смо пружали подршку за спровођење решења која смо предложили. Као резултат имамо да је од 100 препорука спроведено 12, и то осам у потпуности и четири делимично. У просеку се годишње спроведе десетак препорука – наводи Јелена Бојовић.

Према њеним речима, највише примедби привреде тичу се пореске политике. Иако је, наглашава Јелена Бојовић, Пореска управа направила велики искорак у успостављању електронских сервиса, почевши од обједињене наплате пореза и доприноса на зараде, што је за привреднике био огроман проблем јер су на ту процедуру годишње трошили најмање четири милиона евра, и даље се велики део препорука тиче управо пореских процедура.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ФАБРИКА ДЕЧИЈЕ ХРАНЕ “BABY FOOD FACTORY”: Храна за децу по светским стандардима
• ВЛАДИМИР МАНИЋ, ДИРЕКТОР ФОНДАЦИЈЕ “РЕГИСТАР НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА СРБИЈЕ”: Зa 11 гoдинa рeгистрoвaнo oкo 105.000 .RS дoмeнa
• СРБИЈА НА ПУТУ ДО КВАЛИТЕТНИЈЕГ И ЕФИКАСНИЈЕГ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА: Како унапредити сарадњу јавног и приватног сектора здравства
• ДР ЈАСМИНА КНЕЖЕВИЋ, ОСНИВАЧ И ДИРЕКТОР БЕЛМЕДИКА: Јединствен здравствени систем би боље функционисао
• ДЕЈАН ПЕШИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР МЕДИГРУП СИСТЕМА: Неопходно је да приватни и јавни здравствени сектор уско сарађују
• ДРAГAНA ДAВИДOВИЋ, ДИРEКTOРKA ЉУДСКИХ РЕСУРСА HEINEKEN SRBIJA: Бeзбeднoст зaпoслeних приoритeт кoмпaниje
• КОМПАНИЈА TEЛEНOР БРИНЕ О ЗAПOСЛEНИМА И ЊИХOВИМ ПOРOДИЦАМА: Задовољни људи боље раде
• Следећи број Економетра излази 4. јуна 2019.