Mi zavisimo od krajnjeg kupca, onog koji je ostao bez posla ili su mu smanjili zaradu u firmi. Zato u prodavnice ulazimo sa najnižom cenom roizvoda, ali nadamo se da ćemo uz pomoć kredita uspeti da proširimo proizvodnju, kaže Željko Nimčević

Voćarstvo je fabrika pod otvorenim nebom koja neprestano zavisi od vremenskih prilika, pa mi voćari uvek tragamo za proizvodnjom koja će biti pod krovom. Razmišljao sam o mnogim mogućnostima, o raznim poslovima i, sticajem okolnosti, došao do ideje o proizvodnji biljnih sireva. Ovako novu poslovnu etapu objašnjava Željko Nimčević, privatnik iz Tavankuta, naselja nadomak Subotice.

Pre tri godine čitaoci Ekonometra upoznali su ga kao jednog od inicijatora i rukovodilaca zadruge „Voćko“ koja je izgradila hladnjaču za jabuke koje zimi izvoze uglavnom za Rusiju. Međutim, Nimčević je sledio zlatno poslovno pravilo da egzistenciju ne treba vezivati samo za jednu delatnost. Svoj novi „poslovni krov“ pronašao je u proizvodnji koja je trenutno jedina ove vrste u Srbiji. Presudan je bio susret sa Draganom Medić, tehnologom, koja je pre nekoliko godina u jednom drugom preduzeću počela da radi na proizvodnji biljnih sireva. To preduzeće je propalo, a svoje znanje, tehnologiju i uverenje da je reč o proizvodu za kojim će rasti potražnja na tržištu, Dragana Medić je prenela u firmu „Caseus“ (Kazeus) čiji je vlasnik Nimčević, dok je ona direktor i glavni tehnolog.

U firmi je zaposleno četvoro radnika.

– Preduzeće smo otvorili u oktobru 2009. godine, a u novembru je već počela proizvodnja. Uspeli smo pri kraju godine, zahvaljujući poznanstvima u prodajnim lancima, da plasiramo određenu količinu, a mnogo očekujemo od ovog januara kada treba da počne vezivanje ugovora sa distributerima, odnosno velikim megamarketima. Ono što je ohrabrujuće jeste da potražnja postepeno, ali iz dana u dan raste, kaže Nimčević. Proizvodni pogon, koji je manje zahtevan nego kod mlečnih proizvoda, smestili su u iznajmljeni prostor u susednom selu Ljutovo, a najskuplja stavka je bila kupovina opreme i sirovina.

– U novu opremu uloženo je preko 50.000 evra. Ne očekujem da mi se to ulaganje uskoro vrati. Naprotiv. Pošto je firma počela sa radom krajem godine, svi „jeftini“ krediti su iscrpljeni, tako da se nadam da ću ove godine uspeti da dobijem neku povoljnu pozajmicu za proširenje proizvodnje. Međutim, sve to zavisi od kupovne moći stanovništva, objašnjava Nimčević. Trenutno, biljni sirevi pod nazivom „Ala Pizza“ u trgovinama mogu da se nađu sa ukusom sira, šunke i pečurke.

Dragana Medić objašnjava da su ime i tehnologija proizvodnje zaštićeni kod Zavoda za intelektualnu svojinu, jer iako se receptura čini jednostavna, a za biljni sir je potrebna biljna mast, biljni skrob i arome, način na koji se dobija kvalitetan proizvod rezultat je dugotrajnih i ponavljanih pokušaja.

– Osim biljne masti, sve ostale sastojke uvozimo iz inostranstva i to iz Danske, Austrije i Holandije. Tehnologija proizvodnje je jednostavnija i brža nego kod mlečnih sireva, a proizvod je nakon dva dana spreman za isporuku. Naši proizvodi su strogo kontrolisani, objašnjava Dragana Medić.

Na našem tržištu postoje biljni sirevi iz Makedonije i Grčke, koji se mogu pronaći u prodaji pretežno u južnim delovima Srbije, i iz Mađarske koji se pojavljuju u trgovinama na severu zemlje. Dragana Medić smatra da biljni sirevi iz Makedonije i Grčke nisu dovoljno kvalitetni, ali da im se kupci okreću zbog niske cene. S druge strane, primećuje da prodaja njihovih biljnih sireva raste u Vojvodini i da njihovo korišćenje, kao i dobre nutritivne karakteristike ove namirnice ovdašnjem stanovništvu nisu nepoznate.

– Biljni sirevi su zdraviji jer ne sadrže kazein i laktozu, mlečne komponente koje su potencijalni alergeni i u starijem životnom dobu se teže vare. Osim toga, u biljnim sirevima nema ni holesterola, a manja je i njihova kalorijska vrednost. Važno je dodati da arome kojima se poboljšava ukus ne sadrže ni konzervanse ni alergene, kaže tehnolog.

Trenutni kapaciteti firme „Caseus“ su tona biljnog sira dnevno, što i ne čudi kada se zna da vešt majstor za 13 minuta može da proizvede 30 kilograma biljnog sira. Proizvodna cena kilograma sira je 289 dinara, a konačna cena je zbir PDV-a i trgovačke marže.

– U prodavnice ulazimo sa našom najnižom cenom i to činimo svesno jer mi zavisimo od kupovne moći krajnjeg kupca, a to je običan građanin koji je ili bez posla ili mu je u firmi smanjena zarada. Osim toga, na neki način mi moramo da kreditiramo i veleprodaje, jer one uzetu robu plaćaju posle dva do četiri meseca. Treba imati „kondicije“ da bi se to izdržalo, ali mi nemamo drugog izbora nego da prihvatimo uslove veleprodajnih lanaca jer su to mesta koja nam obezbeđuju distribuciju u celoj zemlji, a i navike kupaca pokazuju da su se oni iz malih bakalnica preselili u megamarkete, kaže Željko Nimčević.