Мирослав Продановић напустио je гиганте „Шамот“ и „Електропорцелан“ и сада се успешно бави старим брусачким занатом. Због беспарице и кризе, цене није повећавао три године

Аранђеловчанин Мирослав Продановић (53) завршио је металостругарски занат и 1980. године се запослио у „Електропорцелану“, где се задржао до 1989. Затим је први пут кренуо у неколико приватних предузећа. Економска криза га је натерала да посао настави у највећој аранђеловачкој фирми, холдинг корпорацији „Шамот“.

– У „Шамоту“ сам радио десетак година. Посла је било доста, у почетку је фирма добро пословала и радници су били задовољни. Међутим, као и многе друге велике фабрике у Србији и „Шамот“ је почео да тоне у финансијску кризу. Одлучио сам да 2006. узмем социјални програм. Примио сам око 2.000 евра и тим новцем отворио брусачку радњу „Гуја“, која се бави старим занатом. Име сам дао по свом надимку, како су ме због моје оштрине прозвали другари из „Шамота“, прича Мирослав за Економетар.

Мирослав је радњу „Гуја“ поставио на плацу своје супруге Маје у улици Краља Петра Првог, где се и данас налази. Аранђеловчани су једва дочекали да се у њиховом граду неко бави овим занатом, јер су до тада морали да путују у околне градове код мајстора оштрача.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
• МБА ПРОГРАМ – КАТАЛИЗАТОР ЗА УСПЕШНУ КАРИЈЕРУ Велико интересовање за стипендије
• НИКОЛА ЛУКИЋ: ПЕЊАЊЕ УЗ ЛИТИЦУ (5) Развијајте пријатељске односе са купцима
• ПРЕДСТАВЉАМО НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА У ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ Предузетничка улога државе – кинеско искуство
• Следећи број Економетра излази 8. априла 2014.