Србија преузела надлежности наше земље у заштити индустријске, односно интелектуалне, својине започете 1883. године у Паризу

Мало је институција на овим просторима које су свој континуирани рад остваривале у чак девет држава. Једна од њих је Завод за интелектуалну својину који се, након 123 године, вратио у окриље Србије, моментом раздвајања државне заједнице СЦГ. Краљевина Србија била је једна од 11 држава оснивача Париске уније за заштиту индустријске својине, настале 1883. године потписивањем конвенције у главном граду Француске. Стављајући потпис на важан документ, Србија се обавезала да установи посебну управу, завод за индустријску својину и систем њене заштите, што нас данас сврстава међу 162 државе, чланице Париске уније. Ми смо, међутим, једина држа- ва из ове важне групације која је чак девет пута мењала назив.

Конвенцију су потписали представници Краљевине Србије, а онда је уследила Краљевина СХС, Краљевина Југославија, затим Демократска Федеративна Југославија, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, државна заједница СЦГ и, најзад, данас Република Србија која је преузела надлежности заштите интелектуалне својине на овим просторима.
Да се круг затворио потврђује и једна симболика: на 85. годишњицу постојања и рада, Завод за интелектуалну својину одликован је 2005. године Орденом рада. Указ је потписао Светозар Маровић, председник државне заједнице СЦГ, коме је то био последњи официјелни потпис на званичном документу.

Чињеница да је Завод за интелектуалну својину поново постао “само српски” донела је овој институцији мно- го већи степен аутономије у раду, али и много свакодневних, готово прозаичних, проблема са којима се суочавају сви запослени.