U svim zemljama u tranziciji prvo se oporavlja finansijsko-bankarski sektor, dok za oporavak realnog sektora treba vremena i njega je najteže obnoviti

Trend priliva stranih investicija u Srbiju biće nastavljen, tvrdi direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Jasna Matić, jer je naša zemlja prirodna destinacija za regionalno sedište različitih stranih kompanija, bez obzira na to što je početkom ove godine došlo do blagog zastoja zbog nepoverenja stranaca usled otvaranja pitanja statusa Crne Gore i Kosova.

– Osamostaljivanje Crne Gore je nedavno okončano i očekujem da će situacija na Kosovu na određeni način biti rešena do kraja godine što će se, prema nekim pokazateljima vremenski poklopiti sa namerama stranih investitora da dođu i ulože novac u Srbiju. Zato ih pozivam da dođu, jer je 2006. godina pravi trenutak za dolazak i za ostvarivanje profita u Srbiji – kaže Jasna Matić u razgovoru za Magazin Biznis.

Bez obzira na različita tumačenja u javnosti, uočljiv je rastući trend priliva stranih investicija počev od 2000. godine, kada su one jedva dostizale 100 miliona dolara, u prošloj godini iznosile su 1,6 milijardi dolara, a u 2006. godini realno je očekivati da strane investicije u Srbiji pređu dve milijarde dolara.

Kako podseća Jasna Matić, većina investicija stigla je u Srbiju kroz proces privatizacije u sektorima koji su bili diktirani dinamikom privatizacije. Prvo je to bila duvanska industrija, cementare, pivare, pa bankarski sektor, da bi zatim započelo ulaganje u ambalažu, građevinski materijal, proizvodnju auto-delova, mašinogradnju, tekstilnu i obućarsku industriju, posebno kada su u pitanju male serije koje treba u roku od tri meseca isporučiti probirljivom evropskom tržištu.

Kako tumačite okolnost da je u prošlih nekoliko godina u Srbiji stvoren jak bankarski sektor, a da je privreda ostala slaba?

– U svim zemljama u tranziciji prvo se oporavlja finansijski sektor, dok za oporavak realnog sektora treba vremena i njega je najteže obnoviti. Pa, iako bismo mi želeli da se taj proces odvija brže, on teče nekom prosečnom brzinom u odnosu na većinu ostalih zemalja u tranziciji.

Banke, po pravilu, prvo nastupaju prema građanima sa nuđenjem potrošačkih kredita, dok kreditiranje preduzeća zahteva veći rizik, te one nisu voljne da privrednicima olako daju kredite, iako, koliko znam, nemaju loša iskustva sa domaćim privrednicima.

Podaci govore da strane banke u Srbiji imaju visok stepen naplate kredita, daleko veći nego u svojim domicilnim zemljama i ta naplata iznosi čak 99 odsto. To pokazuje u kojoj meri strane banke u Srbiji obazrivo prilaze našoj privredi.

Ali, mi ne smemo da zaboravimo da smo zemlja koja je prošla hiperinflaciju i izuzetno tešku depresiju i da je prisutna stalna opasnost od pregrevanja, odnosno inflacije, što je razlog da Narodna banka Srbije posegne za oštrim merama za ograničavanja kreditne aktivnosti, kao jednog od glavnih razloga za poskupljivanje kredita.

Sa druge strane, Srbija ima visoke stope rasta društvenog bruto proizvoda koji je u prošloj godini bio preko šest odsto i očekivanja su da će se i ove godine zadržati na istom nivou, što pokazuje da se srpska privreda brzo izvlači iz depresije.

Vi imate pravi uvid i u rezultate prodora naših preduzeća na stranom tržištu?

– Naša preduzeća su odsustvovala 15 godina sa svetskog tržišta i izgubila svoje nekadašnje kupce, veze i poslovne kontakte, tako da je danas, u uslovima globalizacije, teško doći do kupaca u inostranstvu, u gotovo svim privrednim granama.

Multinacionalne kompanije dominiraju tržištem, utakmica je teška i potrebno je izvesno vreme da se ranije poslovne veze obnove, da se sagleda šta određeno tržište traži i na kakvu će zaista konkurenciju naši izvoznici tamo naići.

U proteklih pet godina tranzicije, makroekonomska stabilnost je manje-više ostvarena, a i sve je veći broj naših preduzeća koja su se osetila dovoljno jakim, da svojim proizvodima mogu da konkurišu na drugim tržištima.

SIEPA je napravila vrlo ambiciozni program internacionalizacije nastupa domaćih preduzeća na inostranim sajmovima, gde su naši privrednici odlično prošli. Taj program zahteva detaljan proces pripreme, kontaktiranje sa organizatorima sajmova u inostranstvu, zakup, opremanje štandova, ostvarivanje kontakata sa tamošnjim udruženjima i privrednicima, a sa ciljem da domaći proizvodi nađu kupca na tim tržištima.

Kako se naša preduzeća snalaze u ostvarivanju svojih interesa i poslovnih planova?

– Iskustvo je pokazalo da naši izvoznici nisu dovoljno verzirani u lobiranju, promovisanju svojih poslovnih interesa i pronalaženju načina da te interese ostvare. U nekoliko slučajeva SIEPA je preporučila neka domaća preduzeća stranim investitorima i potencijalnim poslovnim partnerima, prezentujući im njihove poslovne uspehe i pozicioniranost na našem tržištu.

Da li, i u kojoj meri Ministarstvo privrede i ostale privredne institucije osluškuju potrebe privrede i privrednika?

– Moram da istaknem da je i dalje prisutan problem “nepostojećih 10 godina”. I sada se dešava, kada naša preduzeća nešto traže od države, što je bilo ostvarivo u osamdesetim godinama prošlog veka, a danas naša ministarstva na takve zahteve obično negativno odgovore i tu se svaka komunikacija na relaciji privreda – država prekida.

U procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, naša država ima brojna ograničenja vezana za odnos države i privrede, kojim merama država sme a kojima ne sme da posegne. Ali, i dalje postoje neki instrumenti koje je moguće upotrebiti kako bi se domaća privreda zaštitila i promovisala u svetu.

Na koji način naša država može da zaštiti svoje izvoznike?

– Izvozne subvencije država više ne sme da daje, jer to izričito zabranjuje STO i EU, ali postoji veliki broj mera kao što su razni vidovi kreditiranja i podrške za razvoj novih proizvoda, ambalaže, međunarodne pravne zaštite, poput zaštite naših patenata, trgovinskih marki, domaćih brendova ili bespovratnog finansiranja nastupa i raznih vidova promocija domaćih privrednika na inostranim sajmovima, pri komorama, i sl.

U tom smislu SIEPA je vrlo aktivna u povezivanju domaćih privrednika sa strancima, spajanju ponude i tražnje, pružanju savetodavnih usluga u administriranju – od etiketa, procedure, pružanja organizaciono-tehničke pomoći, pogotovu kada su mala i srednja preduzeća u pitanju, ali i posredovanju kada negde nešto zastane kod domaćih institucija od carine i raznih drugih vidova kontrole i inspekcijskog nadzora.

M. Kalinić-Šakotić