Навала гардеробе са Далеког истока, из Мале Азије, или интернета, тера домаће произвођаче да брусе свој пословни дух и проналазе тржишне нише. Као мала породична фирма „Јасимпекс“ је успео да се прилагоди и да на време унесе промене захваљујући којима предузеће не само да је опстало, већ се и развијало

Јасна Хајдарпашић Трипковић

Да је за покретање сопственог посла потребна храброст и тренутак одлучности када се отиснеш у до тада непознате воде, потврђује и прича породице Хајдарпашић из Суботице. Отац Јасмин био је службеник у филијали државне институције, мајка Амалија је радила у фабрици електромотора и нису имали никаквог искуства и знања о производњи трикотаже. Фирму „Јасимпекс“ основали су 1992, да би 1999. године „пресекли“ и уз дотадашње спорадично бављење трговином дечје одеће, започели производњу.

„Одмах у почетку мама и тата су се поделили: мама је била одговорна за производњу, а тата за трговину“, прича о тим почецима ћерка Јасна, која однедавно носи презиме Трипковић. Јасна је данас на месту генералног менаџера фирме, задужена за производњу и пласман. Уз њу, ту је и млађа сестра Сања, која је ангажована и на креативним пословима у предузећу.

„Јасимпекс“ је у почетку радио искључиво дечју гардеробу која је имала одличну продају све док се око 2005. године није појавила текстилна роба из Кине. Тражња у њиховом бутику на суботичком Бувљаку почела је да стагнира. „Наша производња није могла да се носи са тим увозом ни ценовно, ни по разноврсности. Тада сам била у средњој школи, али знам да је мама морала да нађе решење за ту ситуацију“, прича Јасна Трипковић за Економетар.

Мајка је проценила да производња треба да „порасте“ и почне да пласира одећу за одрасле. Њихова специјалност су једноставне „т“ мајице, поло мајице, дуксеви и прслуци, дакле лежерна гардероба која је свакодневно потребна. Заокрет од „малих“ ка „великима“ се показао као одличан потез, посебно што су одлучили да порасту и њихове „величине“, те за жене раде гардеробу до величина 3XL, а за мушкарце и до 8XL.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Сви парафискални намети на једном месту
• Око 100.000 људи ради у креативним индустријама
• Изађи на берзу – велика очекивања
• Заједнички пројекат две државне компаније
• РAЗУMEВAЊE MAРКETИНГA (3): Кaкo кoмпaниja плaсирa прoизвoдe
• Следећи број Економетра излази 8. маја 2018.