U februaru 2018. godine će biti doneta strategija EU o novim članicama. Izvesno je da će Srbija biti član EU, ali pored Kosova, glavni izazov će biti vladavina prava. Jer, nije dovoljno samo stvoriti institucije na papiru, nego treba i da efikasno rade. Uz to, bez stranih investicija Srbija neće moći da ostvaruje visoke stope privrednog rasta. Sa više stranih ulaganja možete biti na proseku EU za par decenija

“Dva posto privrednog rasta za Srbiju nije dovoljno. Švedska raste tri posto godišnje. Treba imati veće ambicije za privredni rast.”

Ovako je Jan Lundin, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji, odgovorio na naše pitanje o tome kako komentariše najnovije procene Svetske banke da Srbiji treba čak šest decenija da bi dostigla nivo ekonomskog razvoja centralne Evrope, ukoliko privreda raste po sadašnjoj stopi od oko dva odsto godišnje.

Gospodin Lundin je krajem 2017. godine bio u žiži interesovanja srpskih medija i povodom obeležavanja jednog veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Švedske, ali su, pritom, veoma zanimljivi i neki detalji iz njegovog privatnog života koji je veoma povezan sa Srbijom: u Beograd je, kao službenik švedske ambasade prvi put došao 1984. godine, bio je svedok pripremanja zemljišta za dolazak IKEE još 1991. godine, oženjen je Srpkinjom i imaju dve ćerke, tečno govori srpski jezik, na kojem smo i vodili ovaj intervju.

U razgovoru za Magazin Biznis ambasador Lundin, pored ostalog, govori o saradnji naše dve ekonomije, ukazuje na izazove i probleme koje treba da rešavamo da bismo se brže priključili korpusu razvijenih društava i objašnjava koji su to „sastojci“ švedskog „recepta“ za uspeh. O sadašnjem stanju srpske ekonomije kaže:

– Vidimo da dolaze strani investitori i nadamo se da će ih biti još više, naročito onih koji stvaraju nova radna mesta. To je drugi talas globalizacije i nadam se da će doći i do vas. Srbija, kao i ranije Jugoslavija, dosta je patila od toga što nije dobro integrisana u svetsku podelu rada, jer su globalni tokovi išli van vaše zemlje. Sada postoji nada da će globalni tokovi ići preko Srbije i uključivati srpsku privredu na ozbiljan način.

• Šta konkretno pod tim podrazumevate?

– Na primer, žalosna je činjenica da su u Srbiji ovako niske plate industrijskih radnika. Niže su čak i od kineskih plata. U Kini su prosečne plate u industriji premašile 600 evra, dok su u Srbiji na nivou od oko 400 evra. Sa druge strane, to je signal investitorima da je ovde relativno jeftina a obrazovana radna snaga. Ali, činjenica da je Srbija na putu EU integracija dosta znači za investitore u smislu da je ovo stabilno područje. Zato ima razloga za određeni optimizam. Srbija nema naftu, ali ima veliki potencijal u prehrambenoj i poljoprivrednoj industriji.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• KAKO NEDOVOLJNO RAZVIJENE EKONOMIJE TREBA DA PRIMENJUJU EU STANDARDE: Fino štimovanje finansijskih tržišta
• IGOR KALINIĆ: Fleksibilnost ciljeva donosi uspeh
• ISTRAŽIVANJE U OKVIRU PROJEKTA: PODRŠKA ZA „STARTAP GENERACIJU“ – PRILIKE ZA SRBIJU: Kakva je percepcija preduzetništva u Srbiji
• TV SLIKE I PRILIKE: Ne živeti u laži, a ne kazati istinu
• ARTUR TUREMKA: Elektronsko plaćanje u javnom prevozu
• MILAN ZALETEL: Vip uložio više od 965 miliona evra
• SOTIRIS KOSTOUROS: Sva naša ulaganja u proizvodnju i ljude su se isplatila
• NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ŠIRI POSLOVANJE U REGIONU: Nafta i gas iz Panonskog mora
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (4) Doktor prava i filantrop
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2018.