Bivši mađarski ministar finansija Lajoš Bokroš preporučio Srbiji da se koncentriše na radikalne ekonomske reforme i da ih uspešno izvede kako bi za 10 godina postala članica EU
Mađarska i Srbija su po ekonomskim pokazateljima postale veoma udaljene zemlje. Najpre, Mađarska je već dve godine (od 1. maja 2004. godine) član Evropske unije, a zatim: bruto društveni proizvod po stanovniku iznosi 8.700 evra a u Srbiji 2.600 evra; izvoz po stanovniku u Mađarskoj donosi 5.985 evra, a u Srbiji 653 evra i, konačno, strane direktne investicije su po stanovniku Mađarske dostigle 301 evro, a u Srbiji 164 evra.
Pregled ovakvih podataka koje je pre desetak dana izložio Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, u budimpeštanskom Medija centru koji su posetili novinari beogradskih medija, bio je povod Lajošu Bokrošu, bivšem ministru finansija u vladi Mađarske, za komentar da je Srbiji bolje da se poredi sa Bugarskom nego sa Mađarskom.
A razlozi su: Bugarska ima približan broj stanovnika kao i Srbija (7,6 miliona), sličan nivo društvenog proizvoda po stanovniku, imali su veliku ekonomsku krizu pre deset godina, tranzicija je u Bugarskoj počela dosta kasno, krajem 1996. godine, imali su dve reformske vlade koje su izvele strukturne promene u ekonomiji i sada su na pragu ulaska u EU. Jer, Bugarska bi 1. maja 2007. godine trebalo da postane članica EU.
Iz svega toga Lajoš Bokroš je preporučio da Srbija treba da se koncentriše na ekonomske reforme, te da ih uspešno izvede kako bi za 10 godina postala članica EU.
Bez obzira na kvalitet preporuke, guverner Jelašić je prokomentarisao da Srbija ne bi želela da čeka 10 godina na prijem u Evropsku uniju, a ni da se previše ugleda na bugarski reformski put. Kako je rekao guverner Jelašić, radije ćemo koristiti hrvatsko, slovenačko i mađarsko iskustvo.
Pa, kada će Srbija u EU – glasilo je jedno od novinarskih pitanja. Prema rečima guvernera Jelašića, što se tiče Narodne banke Srbije, ona je odmah spremna za ulazak u EU. Uostalom, u srpskom bankarskom sektoru ima 70 odsto stranih banaka koje su već članice EU, a za godinu i po dana slična situacija će biti i sa osiguranjem. Problemi u Srbiji su, kao što je poznato, najpre na političkom planu, a da nije bilo te vrste neprilika, Srbija bi već imala status kandidata za članstvo u EU. Kako je napomenuo guverner Jelašić, restrukturisanje javnih preduzeća je veliki posao a ove godine se očekuje više od dve milijarde evra stranih direktnih investicija. Ali, problem će biti da li investirati celu najavljenu milijardu evra u Srbiji, jer se država do sada pokazala kao loš investitor, što bi moglo da bude novi generator inflacije, što je posle problem NBS.
Na pitanje novinara šta bi Lajoš Bokroš uradio sa jednom milijardom evra da je ministar u srpskoj vladi, odgovor je bio da bi sve otišlo u reformu penzionog sistema koja bi se bazirala na više tačaka. I prihodi od privatizacije javnih preduzeća takođe bi išli u dokapitalizaciju, kako bi se konačno napravio penzijski fond bez deficita.
Kao svetlu tačku srpskih reformi u prošlih nekoliko godina gospodin Bokroš je označio gašenje velikih državnih banaka, po savetu Svetske banke, jer se više isplatilo da dođu nove banke na tržište.
– Međutim, zbog sporog stvaranja konkurentne privrede, banke u Srbiji mogu da dođu u situaciju da nemaju kome da daju kredite. Pred bankama je izbor: ili da kreditiraju državu ili stanovništvo, jer ne mogu da podstiču razvoj slabe privrede. Zato korporativnih kredita ima manje nego što je Srbiji potrebno. Ostaje pitanje ko je za to kriv – da li država koja nije sprovela restrukturisanje ili banke – rekao je Lajoš Bokroš, uz ocenu da konkurentnost srpske privrede slabi i da inflaciji doprinosi i to što je nezaposlenost visoka, a od gastarbajtera iz inostranstva godišnje pristiže čak tri do četiri milijarde evra ili oko 25 odsto BDP. Zato se Srbiji preporučuju samo radikalne ekonomske reforme, kako bi tek za 10 godina mogla da računa na članstvo u EU. Po Lajošu Bokrošu, ma koliko to zvučalo deprimirajuće, zapravo je jedino realno.
R. N.
