Имамо врло едуковане и квалификоване људе и желимо да у сарадњи са државом покренемо многе пројекте, каже Војислав Петровић

Швајцарска компанија „Рош“ тренутно заузима место број осам у свету у области фармације, а у 150 држава на свим континентима запошљава више од 68.000 радника. Будући да у протекле две године компанија бележи раст од чак 18 одсто, што је три пута већи раст од просека у фармацеутској индустрији, многи стручњаци предвиђају да ће ускоро достићи врх лествице најуспешнијих у овој бранши.

Прошле године швајцарски произвођач одлучио је да прошири и унапреди посао на српском тржишту. Према извештају BMI (Business Monitor International ltd.) „Рош“ је, по укупном промету лекова у 2006. години, био најуспешнија страна фармацеутска кућа у Србији, одмах иза највећих домаћих произвођача лекова.

О пословању и плановима „Роша“ у Србији, разговарали смо са мр фармације Војиславом Петровићем, директором ове компаније у Београду.

Како оцењујете пословање „Рошa“ у Србији?

– Највећа лиценцна сарадња је остварена са Галеником, са којом је „Рош“ у пословним односима још од 1968. године. Вишедеценијска сарадња донела је у Србију лекове као што су бактрим, ауромид, мадопар, флормидал, ривотрил, лонгацеф, прилазид, прилазид плус.

Почетком деведесетих година „Рош“ је отворио канцеларију у Београду која је била прва канцеларија на територији бивше Југославије. Тада почиње и њен раст, па је „Рош“ сада локална компанија која запошљава 50 радника. Постоји стална брига о запосленима у нашој фирми којих је из године у годину све више, а већи број колега интерно промовишемо на нове функције, што сматрамо великим успехом.

Какви су планови за 2007. годину?

– Планирамо отварање још 10 радних места. Имамо врло едуковане и квалификоване људе и желимо да у сарадњи са државом покренемо многе пројекте. Пре свега мислимо на што ширу едукацију, јер је наше основно начело – пацијент на првом месту.

Поред терапије савременим лековима из нашег програма, „Рош“ се залаже за превенцију и очување здравља. Циљ је да што више људи схвати значај превенције, али и лечења, као и да стручњацима пренесемо сва значајна светска искуства у областима медицине којима располажемо.

Породични успех

Компанија „F. Hoffmann La Roche Ltd“, прошле године је обележила 110 година постојања. Основана је 1896. године у Базелу, у Швајцарској, и у већинском је власништву породице Хофман Ла Рош. Током историје „Рош“ је био фокусиран на сопствени развој, али и на преузимање других светски познатих фармацеутских кућа (Sintex 1994, Boehringer Manheim 1998. итд). Поред тога, „Рош“ је већински власник две веома успешне фармацеутске компаније – америчке „Genentech“ и јапанске „Chugai“ које са матичним „Рошом“ чине Рош алијансу.
У свом дугом и успешном пословању компанија је развијала и истраживала нове терапијске могућности у лечењу многих, посебно најтежих, болести. Од када је 2000. године свој витамински програм препустио, односно продао, „Бајеру“, „Рош“ се фокусирао на област лекова и дијагностике, посебно у сегментима онкологије, вирусологије и нефрологије у којима пружа наду најтеже оболелима и помера границе могућег у фармацеутској индустрији.

„Рош“ је лидер у многим областима фармацеутске индустрије, посебно онкологије и вирусологије. Како коментаришете доступност савремених препарата у Србији?

– У сарадњи са најзначајнијим медицинским институцијама у Србији, и код нас су се променили и унапредили не само лечење, већ и дијагностика и превенција многих малигних, али и других болести. То је значајан корак у осавремењивању терапије. Данас је „Рош“ највећи светски произвођач лекова који се користе у онкологији, трансплантацији, области вирусологије, а посебно се развија терапија остеопорозе и реуматоидног артритиса. „Рош“ је, рецимо, у онкологији потпуно променио приступ и начин лечења. У Србији је, према неким истраживањима, број оболелих од карцинома у порасту. Претпоставља се да је то једним делом и због догађаја које смо имали 1999. године. Сматрам, међутим, да буџет за здравство и даље не одговара потребама за лечењем пацијената, посебно код болести које су у порасту последњих година, као што су карцином дојке, дебелог црева, плућа, лимфоми…

Како оцењујете овдашње тржиште и каква су предвиђања?

– Тржиште Србије ће постати све сличније словеначком и хрватском. У Хрватској је, рецимо, остало свега пет до 10 велетрговина лековима, што је вишеструко мање него у Србији. Што се тиче домаће фармацеутске индустрије, она је потпуно другачија него што је била пре неколико година. Једино је Галеника домаћи произвођач лекова.

По мом мишљењу, требало би да Галеника још ојача уз помоћ државе, а потом да буде приватизована. Многи потенцијални купци ће у том случају бити заинтересовани, јер Галеника има значајан удео на тржишту.

Што се тиче расположивих средстава у буџету здравства, она су, пре свега, врло мала (у апсолутном износу приближна Хрватској и Словенији које имају мање становника него Србија) те ће бити потребно значајније издвајање за здравство.

Оно што ће се свакако десити јесте већа алокација средстава ка специфичним обољењима која су у порасту у Србији (малигне болести, хепатитиси, дијабетес, итд.) што ће у значајној мери приближити Србију регионалним и европским трендовима.

Ивана Возаревић