Na vebinaru koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Međunarodnim centrom Olof Palme, učešće je oko 30 predstavnika, najvećim delom iz kompanija i organizacija koje su u obavezi da od naredne godine dostavlјaju nefinansijski izveštaj – izveštaj o održivom poslovanju.
“Izveštaj nije samo zakonska obaveza, već je važno da proces bude prepoznat od strane menadžmenta, da dolazi kao ispunjenje zahteva vlasnika, partnera, investitora, javnosti (lokalno stanovništvo, nevladine organizacije …)”, izjavio je Dušan Stokić, iz Privredne komore Srbije.
Na skupu su predstavlјeni podaci iz izveštaja “Da li se zaostaje?”, tj. “Zašto objavlјivanje informacija i podataka u vezi životne sredine i klime prema Direktivi o nefinansijskom izveštavanju mora da se pobolјša”. Konstantovano je da čak 78 odsto kompanija ima nedostatke po pitanju izveštavanja u oblasti zaštite životne sredine. Evidentna je i konfuzija o klјučnim terminima iz Direktive. Devet od deset kompanija je objavilo svoje glavne rizike u vezi životne sredine i klime, ali svaka peta kompanija nije objavila svoje operativne, strateške ili finansijske uticaje. Svaka treća kompanija nije pojasnila kako se utvrđuje značajnost/materijalnost informacija vezano za životnu sredinu i klimu u svojim objedinjenim izveštajima.
Predavač sa Fakulteta organizacionih nauka – doc.dr Mladen Đurić je svoje predavanje podelio na tri dela koja su se bavila vezom i značajem sistema menadžmenta za razvoj nefinansijskog izveštavanja; direktivama koje su uticale na nefinansijsko izveštavanje u domaćem zakonodavstvu, kao i načinom da se iskoristi logika standarda za ispunjavanje zahteva u pogledu nefinansijskog izveštavanja. Predstavlјene su najvažnije smernice i alati za izradu izveštaja o održivom poslovanju (poput ISO 26000, Globalni dogovor UN, GRI…).
Primer dobre prakse kompanije NIS – desetog po redu Izveštaja o održivom razvoju, predstavio je Stefan Despotović, naglašavajući da je najteže održati kontinuitet. Iako je proces izrade izveštaja kompleksan i zahtevan, na kraju rezultira dodatom vrednošću za samu kompaniju, jer utiče kako na reputaciju i imidž, tako i na porast tržišne vrednosti same kompanije, unapređenje poslovnih procesa i povećanje poverenja zainteresovanih strana u kompaniju. Despotović je posebno napomenuo da Izveštaj o održivom poslovanju nije marketing alat.
Zvaničnu reviziju izveštaja vide kao važan završetak šestomesečnog procesa izrade izveštaja u koji bude uklјučeno između 30-50 zaposlenih. Revizija izveštaja omogućava uporedivost indikatora izveštavanja, gde kompanija jasno vidi koliko je napredovala u odnosu na prethodni period izveštavanja. Korišćenje iste metodologije je dobra prilika da se i uporedi sa drugim kompanijama, po pitanju održivih pokazatelјa.
