Регион Западног Балкана забележио је 2018. године раст страних директних инвестиција, упркос негативном тренду у целом свету, показује Извештај УНKТАД-а – тела Уједињених нација (Конференције УН о трговини и развоју), који су објавили медији крајем јуна. А детаљи Извештаја изгледају овако.
…Док су у целом свету стране директне инвестиције пале за 13 одсто, на 1.300 милијарди долара, у региону Западног Балкана дошло је до раста од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара. Највећи раст је забележила Северна Македонија у којој је прилив страних директних инвестиција повећан за 260 одсто, сa 205 милиона долара 2017. године на 737 милиона долара 2018. године. Србија, која има највећи прилив страних директних инвестиција у региону, забележила је раст од 44 одсто, на 4,1 милијарду долара.
Истовремено, Црна Гора је једина у региону забележила пад од 12 одсто, на 490 милиона долара. Босна и Херцеговина је имала раст од четири одсто, на 468 милиона долара, а Албанија раст 13 одсто, на 1,3 милијарде долара.
Од земаља у региону које су у Европској унији, највећи раст прилива страних директних инвестиција имала је Словенија – 81 одсто, на 1,4 милијарде долара. У Хрватској је забележен пад од 43 одсто, на 1,2 милијарде долара, а у Бугарској пад од 21 одсто, на две милијарде долара. Грчка је имала раст девет одсто, на 4,3 милијарде долара, а Румунија такође раст од девет одсто, на 5,9 милијарди долара.
Србија је у 2018. била други највећи прималац страних директних инвестиција међу транзиционим земљама, што обухвата и земље бившег Совјетског Савеза, наводи се у извештају УНКТАД-а. Српска привреда је највећа у подрегиону и релативно је диверсификована, са стратешким положајем који олакшава логистичку инфраструктуру, док рудна богатства, посебно бакра, привлаче компаније које истражују ресурсе. Међу страним директним инвестицијама, Извештај наводи удео француског Ванси ерпортс у аеродрому „Никола Тесла“ и кинеског Зиђина у руднику Бор.
Извештај тела УН за трговину и развој указује и на инвестиције у српски аутомобилски кластер с пројектима британске компаније Есекс Јуроп и јапанског Јазакија, као и истраживачки центар у Новом Саду немачког произвођача гума Континентал.
У свету су прошле године стране директне инвестиције пале за 13 одсто на 1.300 милијарди долара, што је најнижи ниво од светске финансијске кризе а што се тумачи као последица Трампове пореске реформе, којом је порез на добит компанијама од 2018. године смањен са 30 на 20 одсто…
И ту је, отприлике крај скраћеног дела Извештаја који се односи на Западни Балкан, па тиме и на Србију. Шта је у томе проблем, ако су инвестиције у овај наш део света порасле прошле године за 33 одсто, док су у свету пале за 13 одсто?! А ми на другом месту по проценту раста, одмах после Северне Македоније! Зар то није сјајна вест?!
Јесте, али само на први поглед. Већ на други поглед ћете налетети на процену др Матеа Бономија са Института за међународне односе у Риму, по којој ће земљама Западног Балкана бити потребно 60 до 100 година да достигну просечан бруто домаћи производ земаља Европске уније. Бономи је још крајем прошле године, на једној конференцији у Београду, констатовао да је политичка економија главна препрека за развој Западног Балкана, јер нема демократије ни владавине права, што кочи приближавање чланству у ЕУ. Другим речима, колико год да расту инвестиције, исувише смо на ниском нивоу развоја, и привреде и друштва, да бисмо ускоро имали већи животни стандард. А пошто смо неразвијени, страним компанијама су овде најнижи трошкови пословања, па је у томе и део одговора што су улагања расла, а како видимо по најавама, тек ће расти.
Р. Николић
У овом броју још и …
- ЕДИЦИЈА „ФИНАНСИЈЕ ТОП“: РАСТ ДОБИТИ И АКТИВЕ БАНАКА, КРЕДИТИ ПРИВРЕДИ У ПАДУ: Финансијски сектор у значајном плусу
- У БЕОГРАДУ ОДРЖАНА ЧЕТВРТА ЕВРОПСКА РУДАРСКА АКАДЕМИЈА: Србија има велики рударски потенцијал
- ПРИМЕНА СТАНДАРДА УСЛОВ ЗА УСПЕШАН БИЗНИС: Квaлитeт и бeзбeднoст хрaнe oснoвe пoслoвaњa McDonald’s-а
- Следећи број Економетра излази 3. септембра 2019.
