Bilo je to pre skoro 20 godina. Prvi put sam imala priliku da živim negde van Srbije. Italija. Zemlja sladoleda, espressa, tiramisua i profiterola.
Piše: Marina Lazarević
Živela sam kao i sada, u Lombardiji, u okolini Milana, na obodu parka kod Monze – tada sa jedne, sada sa druge strane, da bih imala sve što Italija pruža u svom krugu od „pola sata“ vožnje. Tada sam završavala Pravni fakultet i moj zadatak u Italiji bio je da uživam u njoj dok spremam ispite. No, ne umemo svi da se opustimo kada nam neko pritisne prekidač, a naši osnovni kodovi uma i navika čak i kad ne rade – prikupljaju informacije. I tako sam počela da upoznajem jedan drugačiji sistem. Zapadni, iako kažu da Italija nije „pravi“ Zapad. Ali za mene, tada dovoljan Zapad.
Prodavnica. Redovna nedeljna nabavka. Dakle, pre skoro 20 godina. Dolazim iz Srbije – tada iscrpljena i umorna od ekonomskih sankcija i bombardovanja. Prodavnica veličine današnjih velikih supermarketa. Tržište sa populacijom većom od 60 miliona stanovnika. Izbor prevelik. Treba da kupim mleko. Dolazim do police. I stajem. Koje mleko odabrati? Mislim da ima preko 50 proizvođača mleka, sa podvrstama koje se tada odnose na masnoću. Tada nije bilo ni mleka bez laktoze, a ni biljnih mleka. Tada su bila „samo“ mleka. Možete li zamisliti danas plejadu ponude?! Izbor nije lak. Koje mleko stavljam u korpu? Nasmejem se i kažem sebi – e, ovo je marketing. Koje argumente uzimam u obzir? I koji god se pravac u donošenju odluka zauzme, sve se svodi na to da li je mleko (čitaj: tvoj proizvod ili usluga) – najpoznatije, najkvalitetnije, najjeftinije ili sredina?
• Najpoznatije. Šta je najpoznatije za jednog stranca na tako velikom tržištu? Najpoznatije je ono koje sam najviše puta videla na televizijskoj reklami ili u časopisima koje listam. Danas se tom spisku dodaje prisustvo na socijalnim mrežama i Internet reklamama.
• Najkvalitetnije. Osim ukoliko smo veliki stručnjaci, teško da jedno mleko može dobiti laskavu titulu – najkvalitetnijeg. Jer, parametara kvalitet ima puno i sigurno će se u nekom finalnom koraku procene svesti na nivo ličnog ukusa. Ne objektivnog. Zato u marketingu i koriste argument – odabrano, pa navedu tipičan primer tj. ciljnu grupu – mama, dece, onih koji vole…
• Najjeftinije. Nije mi važan ukus. Nije mi važan kvalitet. Ne može, valjda, da bude toliko loše. Gledam samo cenu.
• Sredina bi trebalo da nam da dovoljan balans između svega ovoga, ali kako odabrati onda od oko ostalih 45 vrsta, koja spadaju u „sredinu“?
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- U KALEIDOSKOPU – EKONOMIJA & BIZNIS
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- KOLIKO JE PANDEMIJA UTICALA NA PROCESE AKVIZICIJA U SRBIJI: Kupovina i prodaja kompanija nakon korone
- BIZNIS DODATAK: HR U SRBIJI
- MENADŽERSKI VODIČ: Tračevi opstaju, manje kancelarijskih romansi
- POSLE TRI MILIONA TURISTA 2019., SALCBURG SADA POLUPRAZAN: Mocartov grad bez Japanaca i Kineza
- TV SLIKE I PRILIKE: Najskuplje plaćena pesma
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2020.
