Ove godine je privredi i građanima plasirano oko 960 miliona evra subvencionisanih kredita. Preduzeća su za likvidnost dobila oko 774 miliona evra, čime je izbegnut potpuni kolaps u poslovanju mnogih firmi. Bankari ističu da će i u narednoj godini davati subvencionisane kredite, ukoliko se država za njih opredeli, ali upozoravaju da su neophodne strukturne reforme srpske privrede
Početak četvrtog ovogodišnjeg kvartala obeležile su najave iz vodećih zemalja Evropske unije, kao što su Francuska i Nemačka, da je došlo do privrednog oporavka. Ali, nažalost, u Srbiji još nije počeo izlazak iz krize – ocenjuju i privrednici i bankari. Svi se slažu da je za ekonomsku stabilnost zemlje značajan dogovor koji je Vlada postigla sa MMFom i da je to pozitivan signal investitorima. Ipak, potrebno je da sledeće godine zabeležimo rast BDP od bar pet do šest procenata da bi se moglo reći da je započeo ozbiljan oporavak.
A da bi se to postiglo, potrebno je još mnogo stvari da se uradi u srpskoj privredi, pogotovo što je protekli period obeležen velikom nelikvidnošću. U Srbiji je već mesecima blokirano preko 63.000 firmi. Sigurno je da bi njihov broj bio mnogo veći da nije bilo kredita za likvidnost, preko kojih je u privredu ove godine, do početka oktobra, plasirano oko 960 miliona evra.
Naime, prema podacima Ministarstva ekonomije, do sada je privredi i građanima plasirano oko 960 miliona evra subvencionisanih kredita, a broj tih kredita dostigao je 44.650. Preduzećima je plasirano 9.065 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od oko 774 miliona evra, a primljeno je 11.543 zahteva.
Sledeći po vrednosti su subvencionisani krediti za kupovinu automobila za koje je primljeno nešto više od 14.000 zahteva, a realizovano je 10.508 u vrednosti od oko 72 miliona evra. Preduzeća su za investicione kredite podnela 54 zahteva, a realizovano je tek 11 takvih kredita u iznosu od oko 2,2 miliona evra.
Od 1.858 primljenih zahteva za kredite za kupovinu traktora realizovano je 1.414 u vrednosti od 11,3 miliona evra, dok je od 20 zahteva za turističke kredite realizovano 18 u vrednosti od 10.900 evra.
Za ostale potrošačke kredite primljeno je 30.603 zahteva, a realizovano 23.154 u vrednosti od 45,7 miliona evra.
Opširnije u štampanom izdanju
