Evropska unija, a konkretno Angela Merkel i Emmanuel Macron, na leto prošle godine smislili su evropski plan oporavka i razvoja od 750 milijardi evra, pod nazivom NextGenerationEU.
Piše: Slaviša Tasić
Najveći deo tog plana zove se Recovery & Resilience Facility (RRF) i tu ima 672 milijarde evra. Od te 672 milijarde, 360 su povoljni krediti, a 312 bespovratni grantovi državama.
Grčka je u celoj stvari najveći dobitnik po glavi stanovnika, a prati je Hrvatska. O tome se dosta čulo u Srbiji uz elaborisanu argumentaciju: Hrvatska će dobiti 10 milijardi evra zato što je u EU, eto vidite.
Zemlje poput Grčke i Hrvatske će dobiti najviše jer ih formula po kojoj se novac deli favorizuje. U nju ulazi nivo GDP-a tako da manje bogati dobiju više. Ulazi i pad GDP-a tokom pandemije, pa zemlje sa mnogo turizma dobijaju najviše jer su i izgubile najviše.
Hrvatska će dobiti šest milijardi evra grantova, a dvadeset puta veća Nemačka 23 milijarde; Grčka 16 milijardi evra, a osam puta veća Nemačka 23. Poljskoj sleduje više od Nemačke.
I to su samo grantovi, a sve zemlje imaju i pravo na jeftine kredite po praktično nemačkim uslovima. U tom slučaju Hrvatska može doći do 10 milijardi, Grčka do 31, Poljska do 36. Za bogatije zemlje to nema značaja jer se svakako zadužuju po sličnim uslovima. One ovde samo ustupaju svoj kreditni rejting drugima.
Pre nego što se podeli, ovaj se novac generiše iz prihoda bogatijih evropskih ekonomija i od zaduživanja putem evro-obveznica, iza čije atraktivnosti stoji snaga najvećih evropskih ekonomija. NextGenerationEU, tako, nije podela para – mada tako možda izgleda iz Atine, Zagreba ili Sofije – već njihova preraspodela. Još jedan evropski mehanizam preraspodele dohotka od severa prema jugu.
Ceo plan je dogovoren kao reakcija na Covid. Ali to je bilo pre godinu dana, a pandemija sada nema onaj hitni ekonomski aspekt koji je imala prošle godine. Plan je zato evoluirao prema digitalizaciji i zelenim politikama i sadašnja verzija nema više mnogo dodira sa oporavkom od korone već je to jedan opšti, centralni evropski plan razvoja. Akcenat je na digitalizaciji i ekološkoj modernizaciji.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- U SANU PREDSTAVLJENA KNJIGA – MONOGRAFIJA AUTORA PROF. PAVLA PETROVIĆA I PROF. MIRJANE GLIGORIĆ MATIĆ: Zašto Srbija zaostaje, umesto da sustiže razvijenije zemlje CIE
- ŠTA DONOSI NOVI PRAVILNIK O POREZU NA DODATU VREDNOST: Od prvog jula ove godine novi propisi o PDV-u
- PREDNOSTI ULAGANJA U RAZLIČITE VRSTE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA: Kako upravljati ličnim finansijama
- PODRŠKA DOMAĆIM PROIZVODIMA I PROIZVOĐAČIMA: Oko 150 proizvoda sa žigom „Čuvarkuća“ i u Lidlu
- SAVREMENA TEHNOLOGIJA JE POTPUNO AUTOMATIZOVALA RAD NA BUŠOTINAMA: Kako se digitalizuju naftaši
- TV SLIKE I PRILIKE: Od filma do životne istine
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2021.
