Нико не може рећи да смо ове 2021. године ушли у „посткорона период“, јер вируса ковид-19 и модификација има на све стране, али да је дошло до опоравка привреде и економије у готово целом свету, прилично је јасно.

Људи се крећу, свако покушава да се врати у „нормалан живот“, па када се све то претвори у податке, добија се занимљива статистика. У оквиру тога има и неких куриозитета. На пример: како то да су у јулу ове године најбројнији туристи у Србији Индуси; зашто је индустријска производња у Србији у јулу већа за само 1,7 одсто, док је извоз већи за 30 одсто; како то да су просечне нето плате у јуну у јавном сектору достигле 72.300 динара, а код предузетника су тек око 33.800 динара… Примера сигурно има и више, али да се на овоме зауставимо.

ИНДУСИ: У Србији је у јулу 2021. године, у односу на исти месец прошле године, број ноћења домаћих туриста већи за 22,5%, а број ноћења страних туриста већи је за 434,4%. Индивидуално гледано, прошле године је у јулу боравило готово 130.000 странаца (прецизније – 129.999!), док је у јулу ове године боравило око 360.000 људи (прецизно – 359.196), што ће рећи, готово три пута више. Први пут у „туристичкој историји“ Србије новог доба, догодило се да је највише странаца пореклом Индуса. Из Индије је овога јула у Србији боравило око 48.000 (47.781) људи. Кад их је било толико, били су упадљиви, па су медији детаљно већ обрадили ову тему. На пример, за Дојче веле на српском је Шеих Дауд, машински инжењер, који је боравио у Нишу, објаснио да је дошао организованим чартер летом из Њу Делхија преко Београда. Његова кратка изјава све говори: „Ми смо сви вакцинисани, али не можемо другачије да уђемо у Саудијску Арабију осим да боравимо у некој зеленој зони као што је Србија. Такође, за Србију нам није потребна виза, па нам овде одговара. Земља је веома лепа и чим изађемо из карантина, имамо пар дана времена да обиђемо неке знаменитости”, рекао је Шеих за ДВ. У карантину „зелене зоне“, то јест Србије, остају најмање 15 дана, па помножите потрошњу са бројем особа… И на томе је свакако било зараде.

А остали странци који су овог јула посетили Србију, по бројности су: из БиХ је боравило 28.355, из Турске 26.089, из Немачке 19.608, из Црне Горе 19.376, из Руске Федерације 16.000, Северне Македоније 10.685, Румуније 10.399, Украјине 10.058 и тако даље…

ПРОИЗВОДЊА И ИЗВОЗ: Како кажу подаци, индустријска производња у Србији у јулу 2021. године већа је за 1,7% у односу на јул 2020. године, а у односу на просек 2020. године већа је за 3,6%. Рекло би се, скроман раст, ако се има у виду да ове године индустријски сектор ради прилично несметано у поређењу са прошлогодишњим затварањем. Иста недоумица остаје и када се посматрају сектори у којима је у јулу 2021. године, у односу на исти месец 2020. године, забележен раст: сектор Рударство – раст од 7,1%, сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација – раст од 1,6% и сектор Прерађивачка индустрија – раст од 1,2%. Да не улазимо у остале детаље, јасно је да нема двоцифреног раста индустријске производње ни у једном сектору. Али зато има двоцифреног раста у извозу! Тако је, на пример, у јулу 2021. године извезено робе за око 2,2 милијарде долара, што чини повећање од 30,1% у односу на исти месец претходне године. И увоз је био већи за 2,92 милијарде долара, што је повећање од 29,5% у односу на исти месец претходне године. И док се за већи извоз, при ниској стопи раста индустријске производње, објашњење може наћи у већем извозу пољопривредних производа, ИТ и осталих услуга, драматичну разлику у платама између јавног и приватног сектора је тешко објаснити.

ПРЕДУЗЕТНИЦИ И ЈАВНИ СЕКТОР: Просечна нето зарада у јуну ове године износила је 65.070 динара, а медијална зарада (прима је 50% запослених у Србији) износи тачно 49.999 динара, каже статистика. Да човек не поверује!? Па, зар баш један динар фали да се заокружи на 50.000 динара?! Како само израчунаше?! Но, добро, податак је податак. Али, значајно више од тога, нето плата запослених у јавном сектору износила је 72.212 динара, док су предузетници имали значајно мање! Њихова нето зарада износила је 33.857 динара. Е, за ту енигму, да је плата у јавном сектору већа за 100 одсто него у приватном, тешко је наћи објашњење. Посебно је тешко да то себи објасне они који примају тако ниску зараду…

Радојка Николић

У овом броју још и …

• ЗАШТО ЈЕ НЕОПХОДНО УВОЂЕЊЕ БЕЗБЕДНОСНИХ ПРОЦЕДУРА: Да ли је ваш пословни сајт гранитна тврђава или кула од песка
• JEДИНСТВEНИ ПРИСТУП У OДOБРAВAЊУ СТAМБEНOГ КРEДИТA ЗA ПРEДУЗEТНИКE: До стана брзо и повољно
• ПРИПРЕМА СЕ ЈУБИЛАРНА 10. ГЕНЕРАЦИЈА МЛАДИХ ЛИДЕРА: Како Делта ствара лидере
• МАПА РегМПРР О ПОДСТИЦАЈИМА РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 2021. ГОДИНЕ: Помоћ државе привреди, аграру и институцијама
• ДРУГИ ЦИКЛУС ПРОГРАМА ПОДСТИЦАЊА ЗАПОШЉАВАЊА МЛАДИХ: Позив компанијaма да се укључе у програм „Моја прва плата“
• Следећи број Економетра излази 5. октобра 2021.