Sredstva koja su namenjena Zapadnom Balkanu biće dostupna regionalnim zdravstvenim sistemima, kao i malim i srednjim preduzećima

Evropska investiciona banka će investirati 1,7 milijarde evra, da bi podržala brži društveni i ekonomski oporavak Zapadnog Balkana od posledica pandemije Covid-19. Ova sredstva su deo finansijskog paketa podrške regionu, koji je u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde evra pripremila Evropska komisija i najavila 29. aprila kao pomoć „Tima Evrope“ zemljama Zapadnog Balkana.

Zdravstveni sistemi u državama regiona, kao i mala i srednja preduzeća (MSP) biće glavni korisnici ovog paketa podrške EU. Mere će dodatno ojačati i bankarski sektor u regionu i omogućiti tehničku pomoć za pripremu i realizaciju razvojnih projekata i privlačenje dodatnih investicija.

Kako bi pomogao da se brže otklone zdravstvene, društvene i ekonomske posledica pandemije, EIB će ubrzati odobravanje, potpisivanje i raspodelu već odobrenih zajmova za privatni i javni sektor u regionu, a 600 miliona evra biće namenjene isključivo za privatni sektor.

“Uprkos nesagledivim izazovima koje je donela pandemija Covid-19 u Evropskoj uniji, ovaj je paket mera dokaz iskrene podrške partnerskim zemljama na Zapadnom Balkanu i naše posvećenosti međunarodnoj saradnji i koordinaciji u kriznim vremenima. Značajne potrebe Zapadnog Balkana mogu se podmiriti isključivo saradnjom i EIB će rado dati svoj doprinos ovim naporima, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Plan za oporavak ekonomije i investicija koji se očekuje”, rekao je Werner Hoyer, predsednik EIB.

Olivér Várhelyi, komesar EU za proširenje, izjavio je: “Naš odgovor na pandemiju Covid-19 pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana vidimo kao naše privilegovane partnere i buduće zemlje članice EU. Zajedno sa EIB sastavili smo paket finansijskih mera kako bi se odgovorilo na najhitnije potrebe i omogućili uslovi za što brži ekonomski oporavak. Naš fokus u ovom trenutku je ubrzano plasiranje ovih finansijskih sredstava korisnicima u regionu, jer je pravovremena pomoći ključna. Paralelno sa ovim merama, nastavićemo sa pripremom sveobuhvatnog ekonomskog i investicionog plana koji će pomoći Zapadnom Balkanu na putu dugoročnog oporavka, obezbediti podršku za ekonomije regiona i podržati dodatne reforme, kada i kako to bude potrebno.”

Paket hitnih mera Evropske investiciona banke za Zapadni Balkan uključuje:

• Odobravanje namenskih novih finansijskih sredstava, uz fleksibilnije uslove i proširene kriterijume za apliciranje za projekte koji podržavaju zdravstveni sektor, MSP i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije pogođena pandemijom,
• ubrzavanje raspodele i realizacije postojećih transakcija,
• preusmeravanje postojećih sredstava za pomoć zdravstvenom i privatnom sektoru,
• povećanje dostupnih finansija kod EIB-a u okviru finansijskog paketa “Covid TopUp”,
• dodatne olakšice za finansiranje projekata u oblasti zdravstva i civilne zaštite, a koji su prioritet javnog sektora, u skladu sa nacionalnim strategijama za reagovanje u slučaju pandemija i vanrednog stanja.

Regionu Zapadnog Balkana je neophodna značajna pomoć i njen obim zahteva saradnju svih zemalja u regionu, institucija EU i zemalja članica EU, kao i međunarodnih i evropskih finansijskih institucija. EIB Grupacija je spremna da nastavi saradnju sa svim partnerima na Zapadnim Balkanom, posebno putem platformi kao što je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Dugoročna posvećenost Zapadnom Balkanu

Pored paketa hitne finansijske pomoći vrednog 1,7 milijardu evra, EIB priprema i dodatne investicije i portfolio projekata čija se vrednost trenutno procenjuje na 2,3 milijardi evra. Ovo će biti dugoročne mere podrške održivom razvoju regiona i još jedna potvrda pozicije EIB-a kao glavnog izvora pristupačnih, dugoročnih finansija i tehničke podrške Zapadnom Balkanu. U periodu od 2008. do 2019. godine EIB je investirao više od 8 milijardi evra u Zapadni Balkan što čini ovu banku najvećim međunarodnim investitorom u regionu.

Podrška modernizaciji zdravstva

Kada je zdravstveni sektor u pitanju, EIB je na Zapadnom Balkanu fokusiran na podršku projektima koji imaju za cilj modernizaciju, obnovu i poboljšanje javnog sektora, kao i projektima koji ohrabruju ravnopravan pristup i unapređenje kvaliteta nege pacijenata. EIB je spremna da finansijski i savetodavno podrži zdravstvene sisteme u regionu kako bi podigli efikasnost, unapredili bolničku infrastrukturu, našli efikasne modele finansiranja i transformisali se u zdravstvene sisteme otporne na izazove poput pandemija.

Banka Evropske unije planira nastavak investicija u zdravstvene sisteme u regionu, oslanjajući se na već realizovane projekte, od kojih je značajan broj dobio i bespovratnu pomoć iz fondova Evropske unije. EIB je u Srbiji investirao 200 miliona evra za modernizaciju, rekonstrukciju i proširenje kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Dodatnih 200 miliona evra investirano je u javna istraživanja i razvoj zdravstva u Srbiji, čime su unapređeni istraživačke institucije i zdravstvena infrastruktura. U Bosni i Hercegovini EIB je investirala 115 miliona evra u rekonstrukciju Kliničkog centra Banja Luka i izgradnju nove bolnice u Bijeljini. Danas su ove institucije među najvažnijim karikama u lancu odbrane svojih zemalja od pandemije Covid-19.

Oslanjajući se na sopstvena sredstva i grantove EU, iz inicijativa kao što je WBIF na primer, EIB je spremna da zdravstvenom sektoru u regionu pruži i usluge savetovanja kako bi se pripremili razvojni i investicioni projekti, a zdravstveni sistem razvijao u skladu sa najboljim standardima i praksama EU i dodatno osnažili i izgradili kapaciteti.

Investiranje u zapošljavanje i održivi razvoj

Mala i srednja preduzeća su ključ ekonomskog rasta, inovacija, socijalne integracije i zapošljavanja na Zapadnom Balkanu, gde zapošljavaju između 60 i 80 odsto radno aktivne populacije.

EIB će odgovoriti na izazove sa kojima se oni suočavaju i povećati finansiranje opširnim spektrom svojih proizvoda i usluga (zajmovi, garancije, akcije i tehničke usluge). Cilj ovih mera je da se MSP na Zapadnom Balkanu pomogne da reše tekuće probleme nastale kao posledica pandemije Covid-19 kako bi se brže oporavili i nastavili sa radom. Deo ove podrške biće realizovan kroz Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (EDIF) koji je podržan od EU.