Globalni svet finansija se, možda, konačno nalazi u situaciji kada najveće svetske centralne banke razmišljaju o promeni smera monetarne politike. Federalne Rezerve, centralna monetarna institucija u SAD (FED) su već neko vreme na tom putu i u septembru 2018. godine su treći put ove godine podigle baznu kamatnu stopu.

Piše: Danilo Mrvaljević

Evropska centralna banka (ECB), Centralna banka Japana (CBJ) i Centralna banka Švajcarske (SNB) oprezno i postepeno nagoveštavaju prestanak stimulisanja svojih ekonomija niskim baznim kamatnim stopama i programom „upumpavanja“ novca u privredu. Tek više od deset godina od izbijanja najveće ekonomske krize u novijoj istoriji, privrede sveta su uspele da povrate kreditnu i ekonomsku stabilnost, ali i da ostvare kreditni rast. SAD su postigle rekordno nisku nezaposlenost, koja još uvek nije dovela do zabrinjavajućeg nivoa inflacije, a rast njenog BDP-a moguće je da će ove godine dostići i tri odsto. U poređenju sa SAD, Evropska unija se ekonomski nešto sporije oporavlja, što je posledica heterogene strukture ekonomija zemalja članica, kasnije reakcije ECB sa monetarnim popuštanjem u odnosu na FED, kao i velikog izazova koji nameće usaglašavanje zajedničke monetarne i fiskalne politike unutar Unije. Uz navedeno, od početka krize do danas su „iskrsli“ i BREXIT, migraciona kretanja, protekcionizam i sve asertivnija Kina.

Najvažnije pitanje za našu zemlju i region jeste kakve će moguće uticaje na makroekonomsku stabilnost imati kraj ere monetarnog stimulisanja privreda od strane najvećih centralnih banaka sveta. Srbija spada u kategoriju zemalja u razvoju i karakterišu je visoka oslonjenost na trgovinske tokove sa EU, koja je dominantni uvozni i izvozni partner, zatim visok nivo priliva stranih direktnih i portfolio investicija iz EU i SAD, kao i korišćenje kapitalnih fondova iz EU. Strani investitori su posebno u 2018. godini prilično izdašno ulagali u dugoročne dinarske državne obveznice Republike Srbije, pre svega motivisani visokim prinosima na te dužničke papire, značajnim jačanjem dinara u odnosu na dolar i evro u prethodnoj godini, kao i solidnim rezultatima fiskalne politike.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• METALAC DOMAĆIN PANELA INDUSTRIJA 4.0 – NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE: Inoviraj, automatizuj i digitalizuj – ili te nema
• SAP WEST BALKANS O REŠENJIMA ZA UPRAVLJANJE KOMPANIJAMA Veštačka inteligencija će regrutovati kandidate za posao
• ISKOSA GLEDANO: Žene i deca
• ARTUR TUREMKA, GENERALNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTA BALKANA, MASTERCARD Beskontaktna tehnologija u Srbiji raste 154 odsto godišnje
• POSLOVNA SAZNANJA: Koliki može biti vaš subjektivni osećaj stresa
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (5): Kako se i kada pravi zaokret u poslovanju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2018.