Pitanje odabira optimalne investicirez nadležnoj lokalnoj filijali PU i to naone alternative najčešće postavljakon prodaje investicionih jedinica fonju građani koji su uspeli da ostvare du. Inače, ovaj porez se ne primenjuje određeni nivo ušteđevine.
Piše: Danilo Mrvaljević
Praksa je pokazala da se oni najčešće odlučuju za dobro oproban recept polaganja štednje kod banaka, što jeste sigurnija i praktičnija alternativa držanju gotovine u „slamarici“. Kada je novac oročen u banci, nema rizika da bude ukraden ili oštećen, jer država osigurava sve štedne depozite do iznosa od 50.000 evra. Ipak, zarad više kamatne stope treba imati u vidu mogućnost što dužeg perioda oročenja, a nije loše ni razmisliti i o štednji u više različitih valuta.
Ukoliko građani nisu zadovoljni kamatnom stopom na štednju koju nude banke, alternativa može biti ulaganje u investicione fondove, odnosno kupovina investicionih jedinica. Na srpskom tržištu postoji nekoliko vrsta investicionih fondova, koji se razlikuju po strategiji ulaganja. Građani mogu da izaberu fond koji najbolje odgovara njihovim potrebama. Smatra se da su najkonzervativniji „cash“ i „balansirani“ fondovi koji pretežno investiraju u državne obveznice i depozite banaka, dok nešto veći rizik, ali i mogući prinos, nude fondovi „rasta imovine“, čiji je značajniji deo sredstava najčešće uložen u neke rizičnije oblike investicione aktive, kao što su akcije ili roba.
Bilo da se odluče na štednju u banci ili ulaganje u investicione fondove, građani treba da imaju u vidu da je prinos na investirana sredstva podložan porezu na kapitalnu dobit, koji trenutno iznosi 15% prinosa od oročenih sredstava, odnosno investiranih jedinica, a koji umanjuje efektivni prinos, odnosno zaradu. Kod oročene štednje, banka ovaj porez sama obračunava i plaća Poreskoj upravi (PU) u ime i za račun štediše, dok je u slučaju ulaganja u investicione fondove, građanin u obavezi da samostalno obračuna i prijavi ovaj porez nadležnoj lokalnoj filijali PU i to nakon prodaje investicionih jedinica fondu. Inače, ovaj porez se ne primenjuje na dinarsku štednju.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- SREDSTVA PROGRAMA „ZAJEDNICI ZAJEDNO“ USMERENA U ZDRAVSTVENE INSTITUCIJE: NIS ulaže oko milion evra u zdravstvo Srbije
- POGLED ISKOSA: Ko da spreči građane da se zadužuju
- TV SLIKE I PRILIKE: Skandal-majstori i mutivode
- DIGITALNI VODIČ: Jedan osmeh plaća sve
- PLANTAŽE JEDAN OD NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA GROŽĐA, VINA I LOZOVE RAKIJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI: Priča o lozi, kamenu, suncu i ljudima
- U PODNOŽJU AVALE NOVO MESTO KOJE PROMOVIŠE POVRATAK PRIRODI: Beograd dobio prvi Eko-park
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2019.
