Uprkos višegodišnjem silaznom trendu kamata koje su dostigle istorijski najniži nivo, u velikoj meri kao rezultat monetarnih politika ključnih centralnih banaka, pre svega ECB-a i FED-a, ali i stabilizacija domaćih javnih finansija usled skalne konsolidacije, građani Srbije i dalje glavninu svoje ušteđevine drže u bankarskim depozitima.
Piše: Marija Savić
Od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, dinarska štednja naših građana u bankama povećana je čak pet puta i trenutno iznosi oko 410 miliona evra, dok je devizna štednja porasla oko tri puta na 8,9 milijardi evra. Ipak, i pored ubrzanog rasta, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji građana je i dalje nisko i iznosi svega pet odsto, uprkos činjenici da u odnosu na deviznu nudi znatno povoljnije kamatne stope i poreske povlastice. Istini za volju, devizna štednja može biti adekvatnija opcija u slučaju da se štedi sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti a i nije podložna promenama u kretanju kursa.
Šta u uslovima niskih kamatnih stopa banke mogu ponuditi građanima kao alternativu štednji? Iako je tržište kapitala u Srbiji još uvek nedovoljno razvijeno, građanima je na raspolaganju ulaganje u državne hartije od vrednosti (HoV), penzione i investicione fondove, kao i osiguravajuća društva, ali i u municipalne obveznice i akcije.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Marko Čadež premijerki uručio analizu primene propisa
- ODRŽIVI RAZVOJ I POSLOVANJE U BUDUĆNOSTI: Savremeno društvo želi odgovornije kompanije
- BEOGRAD PRVI PUT DOMAĆIN KAIZEN KONGRESA: Da radimo kao Japanci
- MK MOUNTAIN RESORT – LIDER KONGRESNOG TURIZMA: Sve privlačniji dodatni sadržaji u turizmu
- PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (1): Zlatno doba srpske lantropije
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2017.
