Стеван Трајковић успео да од поврћа направи добре извозне производе, па су три велика бродска контејнера са ајваром, феферонима, туршијом, киселим купусом за сарму и паприком пуњеном купусом спремни за Мелбурн

Међу првима је, пре тридесетак година, у лесковачком крају агилни Стеван Трајковић почео приватни бизнис. Заправо, како се у то време то звало, „приватна иницијатива“. Оспораван и хваљен, овај млади човек је био истрајан да оствари пројекте које је, захваљујући разумевању породице, осмислио. Године санкција и инфлације одразиле су се, са мањим и већим последицама, и на њега и његову фирму „Југенекс“, у приградском насељу Винарце код Лесковца. Међутим, завет оца Стојана стално га је пратио, па је пре неколико година почео са „еснафском“ производњом више врста слатка и џема, али и ајвара и других производа, по чему су његови преци били познати.

– Изазвао сам велико интересовање купаца након што сам се, први пут, на тржишту појавио са слатким од шљива, дуња и руже. Слично је било када сам стартовао и са џемом од шљиве, дуње, шипка и купине, као и са слатким и љутим ајваром и „пегланом паприком“, каже Стеван Трајковић, власник и директор породичне фирме „Југенекс“.

– Међутим, „глобална економска криза“ погодила је и мене. Све је стало па сам морао да разрађујем стратегију, где, шта и како даље? Нисам се предавао. И, како то бива, срећа прати храбре и упорне. Обичан сусрет претворио се у прави пословни потез – испричао је Трајковић у разговору за Економетар.

Пре извесног времена, сасвим случајно, тегле са његовим производима доспеле су у далеки Мелбурн, у Аустралији, и до Љубише Петковића, власника угледне фирме ‘’Колумбус’’ која је један од главних снабдевача прехрамбеним производима великог броја робних кућа у овој далекој прекоокеанској земљи. Господин Петковић, упознат са „пословањем земљака“, ништа није препустио случају. Након више телефонских разговора, сео је у авион, стигао у Лесковац и на лицу места дошао да провери где се, како и од којих сировина производе џемови, слатка, ајвари, корнишони, феферони… Овог лета је Љубиша Петковић готово месец дана шпартао по баштама у околини Лесковца, мерио, узимао узорке, правио анализе паприке, парадајза, краставаца, папричица, шљива, боровнице, малине од којих ће се у „Југенексовој“ фабрици спремати готови производи.

– Господин Петковић је био одушевљен квалитетом производа. Није могао да се начуди мирису и укусу паприке, парадајза, шљиве, малине и другог воћа. Његови коментари су били да је набављао лепше производе него што су ови, али да нису били тако мирисни и укусни. Још више се одушевио када је сазнао да је ово породична фирма, у којој и по 18 сати проводе супруга Гордана, син Ненад, ћерка Милица и зет Бобан. Наравно, ту је и још пет радника, каже Стеван.

Након што су све провере и испитивања квалитета производа и производње показали одличне резултате, склопљен је уговор о извозу домаћег ајвара, без конзерванса (слатког и љутог), паприке пуњене ренданим купусом, туршије, киселог купуса и киселог купуса за сарму. Смештени у три велика бродска контејнера, за Мелбурн креће бренд (како воле Лесковчани да кажу) из „ајвар ситија“ за Аустралију. Давнашња жеља многих који су више стотина пута покушавали да пласирају производе од поврћа на светско тржиште, захваљујући Стевану Трајковићу најзад се остварила. Од „Поречја“, „Моравке“, „Томака“, „Улпина“,“Јединства“, „Делишеса“, покушавали су некадашњи „кадрови“ да учине нешто како би се њихови производи од изванредне паприке и парадајза нашли на иностраном тржишту, али без успеха. Сада се, међутим, приватном иницијативом то догодило на сасвим други начин.

– Производимо онако како су то радиле наше баке, односно, по рецептима које је задржао мој отац Стојан. Здрава и квалитетна храна конкурентна је на иностраном тржишту и задовољава све стандарде, каже Трајковић.

Како најављује, у току је израда пројекта за праву гринфилд инвестицију која ће запослити 100 нових радника, а вредност објекта је чак 2,5 милиона евра.

– Пробили смо лед и наши производи су сада веома тражени на тржишту. Са око 20.000 тегли месечне производње ајвара, филета, корнишона и других производа не задовољавамо иностране купце чије су потребе више од 250.000 тегли месечно. Зато нам се жури да што пре изградимо нови погон и десетоструко повећамо капацитете. Због тога смо са овим пројектом конкурисали код Фонда и неких банака и очекујемо ускоро одговор. У преговорима смо и са одговорнима из Хеленик плана који су показали велико интересовање за овај наш пројекат и инвестицију.

Очекујући позитиван исход око кредитирања изградње ове фабрике за производњу здраве хране, Стеван Трајковић каже да је обиласком неких од иностраних тржишта схватио да свет нема навике као ми, да само зими, од новембра до марта, једе ајвар, туршију, џем и остало. Ти производи су на трпези током целе године.

– Следеће године ћу повећати производњу у слатком и киселом програму. Запослиће се више радника, а биће и више новца за нова и већа улагања, најављује оптимистично Стеван Трајковић.

Александар Валчић