Друштва за управљање инвестиционим фондовима су у претходном периоду оснивала махом отворене инвестиционе фондове и то управо оне са инвестиционим политикама које подразумевају највећу изложеност ризику кретања цена акција (фондови раста вредности).

Ово је било сасвим логично, нарочито у првој половини 2007. године, када је тржиште акција бележило историјске стопе раста. Ако додамо чињеницу да су од тада до данас цене акција на Београдској, али и берзама у региону, бележиле константан пад, јасно је зашто се код просечног домаћег инвеститора створила погрешна перцепција да су инвестициони фондови високоризична улагања.

Са друге стране, остали сегменти финансијског тржишта у истом периоду имали су другачије трендове. Каматне стопе на депозите код пословних банака данас су знатно више него у истом периоду прошле године, док се стопе приноса на обвезнице старе девизне штедње поново приближавају цифрама од осам одсто (ослобођено пореза ово је равно камати код банке од 10 одсто, а носе нижи ниво ризика).

Тржиште некретнина доживело је прави бум, те су цене ис-тих, нарочито у већим градовима, скочиле и више десетина процената. Од цена земљишта индустријске намене лоцираних близу великих саобраћајница сада се врти у глави и великим инвеститорима. Замислимо за моменат да су уместо фондова раста вредности, друштва за управљање инвестиционим фондовима оснивала некретнинске или новчане фондове.

Опширније у штампаном издању