Апликација се скида бесплатно и тренутно је доступна на српском, енглеском и скандинавском језику. Садржи доста филтера које корисник подешава у складу са својим жељама, па може да бира селективну или неселективну храну. Нуди храну за вегане, вегетаријанце, макробиотичаре, дијабетичаре, а и за оне који су алергични на поједине намирнице

Ивана са супругом Владимиром – добитници награде за најбољу идеју

Нишлијка Ивана Милојевић, која се више од пет година бави предузетништвом, са супругом Владимиром Јовановићем пре годину и по дана основала је стартап фирму “Гими фуд“ („Gimmе food“ d.o.o.) и са групом ИТ стручњака креирала је истоимену апликацију. Уз помоћ апликације „Гими фуд“ корисници могу да претражују понуду ресторана широм света, али и регистрованих газдинстава и других произвођача домаћих специјалитета и здраве органске хране. За избор ресторана, проналажење жељених специјалитета, као и за плаћање, потребно је неколико кликова на мобилном телефону. Апликација сортира меније ресторана, као и друге прехрамбене производе према нутритивним потребама сваког корисника, односно кроз петнаест различитих дијета: веган, вегетаријан, посна храна, органска храна, храна без лактозе, без шећера, без глутена, халал, кошер, без кикирикија, без јаја, без соје, без рибе, кето и макробиотичка храна.

Како то обично бива, Ивана се одлучила да у својој софтверској фирми развије овај производ из сопственог искуства. Како прича за Економетар, она стално путује по свету и, будући да конзумира веганску храну, губила је доста времена и живаца да пронађе жељене производе.

– Имам селективну исхрану и пуно тешкоћа задавало ми је то што не могу да пронађем адекватну храну када сам на путу. Угоститељи нису довољно информисани о потребама људи са селективном исхраном, често мешају вегане и вегетаријанце, сервирају ми поврће са млечним сосом, јер не знају да млеко не спада у ту категорију. Кренула сам да истражујем ову област, сањајући колико би ми значило да имам апликацију која би ми показала где се налазим, шта се нуди од хране, шта могу да једем, а да не трошим пуно времена на тражење хране. Тако сам и дошла до податка да 36 одсто људи у свету има селективну исхрану, а 11 одсто тих људи има алергију на поједину врсту хране. То није толико карактеристично за Србију, колико за западни свет. Фокусирала сам се на то како да се помогне тим људима, с обзиром на то да за особе које су алергичне на неку храну – грешка може да буде фатална. О томе се мало води рачуна, не пише се, тај проблем је запостављен.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ: У 2020. години избрисана 22.052 предузетника и 7.982 привредна друштва
• ПРЕЛАЗАК НА ЗЕЛЕНУ ЕКОНОМИЈУ, НОВИ ПРОСТОР ЗА ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ: На сметлиштима заврши 100 милиона евра вредних сировина
• У ТОКУ ЈЕ КОНКУРС ЗА ВИРТУС НАГРАДУ – ПРИЈАВЕ ДО 25. ФЕБРУАРА: Подржавамо и награђујемо оне који раде за опште добро
• У БЕОГРАДСКОМ МУЗЕЈУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ ИЗЛОЖБА ДО 1. МАРТА: Мистерија Брашовановог павиљона
• Следећи број Економетра излази 9. марта 2021.