Na nivo pre pandemije najpre će uspeti da se vrate zemlje koje su manje pogođene ovom krizom, posebno zemlje Istočne Azije, što bi moglo da se dogodi već 2022. godine. Ali, ekonomije evropskih država i Amerike čekaće neko vreme. Prema optimističkim prognozama, globalna ekonomija će se oporaviti 2023. ili 2024., ali za izlazak iz krize najvažniji je oporavak ponude i tražnje
Ivan Ostojić
Godina 2021. biće vrlo neizvesna. Ušli smo dosta optimistično, očekujući da će vakcinacija biti brza, ali sada shvatamo da to i neće baš tako brzo ići. Trenutni datumi kojima se barata su da će se vakcinacija završiti na jesen 2021., a bez toga nema potpunog povratka na normalu. Takođe, pitanje je i koliko će biti efikasne kratkoročne mere koje vlade u svetu pružaju svojim kompanijama i koliko će im one omogućiti, ne samo da prežive, nego da izađu jače iz ove krize. Ako te mere budu efikasne u prvoj polovini ove godine, onda možemo očekivati delimičan oporavak krajem 2021. Ukoliko ne, ova kriza će biti prolongirana.
Ovo je procena Ivana Ostojića, doktora nauka, partnera u konsultantskoj kući Mekinsi (McKinsey & Company) u Cirihu. Ivan Ostojić je specijalista u oblasti inovativnog rada u kompaniji Mekinsi, na čemu je radio u Evropi, Bliskom istoku i Africi, sa posebnim naglaskom na korišćenje digitalnih rešenja i napredne analitike. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis, Ivan Ostojić analizira posledice globalne pandemijske krize, upozorava na slabosti evropske ekonomije, najavljuje poslove iz ekonomije budućnosti, ukazuje na preokret koji bi trebalo da se napravi u srpskoj ekonomiji i kaže da u pandemijskoj krizi nema pobednika – pitanje je samo ko je manje izgubio:
– Manje su izgubile one zemlje koje su imale razvijenije protokole kao odgovor na ovu krizu i koje su optimizovale balans između unutrašnje tražnje za proizvodima i izvozno orijentisane ekonomije. Na primer, zemlje Istočne Azije nisu izgubile onoliko koliko su izgubile Evropa i Amerika. Takođe su i neke zemlje Latinske Amerike, pa i neke afričke zemlje, mahom zbog rasta cena plemenitih metala i drugih proizvoda, osetile manji uticaj ove krize, nego što se to dogodilo zemljama koje su bile pretežno fokusirane na industrijski izvoz ili na turizam.
• Sada, polovinom aprila 2021. godine, kako biste ocenili stanje koje je napravila pandemija, izazivajući zdravstveno-ekonomsku globalnu krizu?
– Ovo je pre svega velika humanitarna kriza – umrlo je 2,9 miliona ljudi. To ovu krizu svrstava u najgore zdravstvene krize u istoriji čovečanstva, posle španske groznice. U pogledu ekonomije, ovo je najgora kriza posle Drugog svetskog rata, koja je uticala i na ponudu i na potražnju, što je dovelo do realnog pada bruto društvenog proizvoda. Što se same potražnje tiče, efekti ove krize su bili vrlo duboki. U Americi u trećem kvartalu 2020., kada su podignute one najgore restrikcije koje su do tada vladale, pad investicija i pad potrošnje je iznosio tri odsto ispod nivoa pre pandemije, a u Evropi je ta situacija bila još gora; procenjuje se da je pad investicija i pad tražnje iznosio između pet i sedam odsto. Takođe, pandemijska kriza je uticala na rast nezaposlenosti. U Americi je deset miliona ljudi izgubilo posao, a u Evropi je taj efekat bio manji, ali su mnogi ljudi prešli na državnu pomoć, kako bi se ti poslovi sačuvali. Takođe, u smislu proizvodnje i ponude, efekti su bili razorni, jer su mnogi biznisi ugašeni. Sve to je rezultiralo ogromnim padom produktivnosti, a takođe i ogromnim padom BDP-a. U 2020. BDP u Americi je pao 3,5 odsto, u Ujedinjenom Kraljevstvu 9,5 odsto i u Španiji 11,0 odsto. Jasno je, dakle, da su efekti ove krize zaista razorni i pitanje je kako ćemo i kada izaći iz nje.
• Kakva će biti ekonomska 2021. godina? Koliko dugo ćemo izlaziti iz krize?
– Nezahvalno je davati prognoze koliko ćemo dugo izlaziti iz ove krize. Prve procene ukazuju na to da će zemlje koje su manje pogođene ovom krizom, posebno zemlje Istočne Azije, već 2022. godine uspeti da se vrate na nivo pre pandemije, a zemlje koje su dublje pogođene krizom, kao što su ekonomije evropskih država i Amerike, čekaće neko vreme; optimističke prognoze su da će se ekonomija oporaviti 2023. ili 2024. Međutim, još jedno pitanje nužno prati ovo pitanje koliko ćemo dugo izlaziti iz krize. A to je pitanje: kako ćemo izaći iz krize? To – kako ćemo izaći iz krize – zavisi od toga koliko ćemo uspeti da oporavimo ponudu i tražnju.
• Kako da nadoknadimo izgubljeno u prvom tromesečju ove godine?
– Vrlo je neizvesno da li ćemo uspeti da to nadoknadimo. Kao što sam već rekao, sve će zavisiti od toga koliko ćemo brzo povratiti tražnju i koliko brzo obnoviti ponudu, a bez masovne vakcinacije populacije, povratak života u normalu neće biti moguć. Poslednje procene su da ćemo teško doći do te tačke masovne vakcinacije pre kraja leta 2021., što znači da se povratak na normalan život može očekivati tek na jesen. U tom smislu ja nisam optimista da ćemo uspeti da imamo snažan ekonomski rast ove godine, tako da bi ovu godinu trebalo iskoristiti za investicije u inovacije i za stvari koje mogu pozicionirati države i kompanije za budući dugoročni rast.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- NOVI EKSKLUZIVNI PROGRAM SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA: SAM Akademija – novi model edukacije menadžera
- NAJVAŽNIJE IZMENE SETA ZAKONA KOJI SU OVE GODINE STUPILI NA SNAGU: Produžena primena olakšica za zapošljavanje
- KOJI SU SVE PROBLEMI ESKALIRALI TOKOM PANDEMIJE: Zeleni i inkluzivni izlazak iz krize
- KAKO JE I ZAŠTO BITKOIN NAPRAVIO REVOLUCIJU NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA: My precious bitcoin
- TV SLIKE I PRILIKE: Vreme iskidano suprotnostima
- POSLOVANJE KOMPANIJE „DUNAV OSIGURANJE“ U 2020. GODINI: Rekordni rezultati na svim poljima
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2021.
