Инвестиције се могу повећати ако економска политика обезбеди два кључна параметра: ниске реалне камате и релативно ниске пореске стопе
Изазова ће бити пуно, ово је предизборна година, најављени су многи протести и читава армија људи тражи веће плате, а ова Влада током претходне године готово ником није рекла „не“. То је само једна страна проблема са којима ће се суочавати. Друга и суштинска, тиче се привредних кретања. Ако бисмо технички процењивали привредну активност, имајући у виду кретање из непосредне прошлости, онда су економске прогнозе за 2011. годину прилично обесхрабрујуће – каже у интервјуу за Економетар Иван Николић, сарадник Економског института.
– Најновији подаци показују да је привредна активност на силазној путањи. Индустријска производња је у јасном паду и видећемо на ком ће се нивоу задржати. Продаја Телекома можда би једнократно могла да промени ту тенденцију преко импулса који би дошао по основу веће тражње. Али, то апсолутно није довољно да би грађани осетили пораст стандарда у овој години. Поготово ако се има у виду да је једини сигурни индикатор опоравка привреде заустављање пада незапослености, односно пораст броја запослених. По том индикатору ова година неће бити ништа боља од претходних.
• Како тумачите, зашто је овој Влади тешко да каже “не”?
– То отвара причу о популизму кога има на сваком кораку. Сада су актуелни протести, а главни захтеви су веће плате. Генерално гледано, уколико Влада попусти и учини једнима уступак, то ће бити само иницијална каписла свима да траже да им се повећају зараде. А видећемо да ли ће Влада успети да издржи те притиске, што би било добро, а под великим је знаком питања. Јер, ова Влада током претходне године није имала довољну дозу дисциплине и ауторитета да се постави јасно и каже: наш интерес је тај, жао нам је, али немамо простора за веће плате. У том погледу сам скептик због скорашњег искуства.
Опширније у штампаном издању