Jedna od najčešćih grešaka zemalja u tranziciji jeste što se koncentrišu samo na ekonomske reforme, a zaboravljaju pravni okvir

Politička nesigurnost je jedan od najčešćih faktora zbog kojih, smatra Ivan Jestrab, ambasador Češke u Beogradu, strani investitori u dovoljnoj meri ne ulažu u našu zemlju. – Onog trenutka kad postane jasno gde Srbija počinje a gde se završava, stranci će dolaziti u većem broju. Rešavanje pitanja sa Crnom Gorom u tome je mnogo pomoglo. Ulagači su prihvatili činjenicu da je Srbija nezavisna država. Sada predstoji rešavanje pitanja Kosova. Ne bavim se time kakav će biti ishod pregovora, to rade za to nadležne institucije. Samo hoću da kažem da je u principijelnom smislu veoma važno da strani investitori mogu da kažu da je taj problem rešen i da je postao prošlost – kazao je Jestrab u intervjuu za Magazin Biznis. Tek posle toga, kaže on, Srbija će moći da se koncentriše na jedan od najvažnijih ekonomskih problema, a to je, nezaposlenost.

Prema njegovim rečima, privredni odnosi između Češke i Srbije trebalo bi da se zasnivaju na saradnji, ne na konkurenciji. Jer, u proteklih petnaestak godina Češka je prošla ono što Srbija upravo sada prolazi. Uvoz iz Češke u Srbiju se ove godine, u odnosu na prošlu, povećao za 52 procenta, dok je i izvoz iz Srbije u Češku čak 58 odsto veći nego lane. Na listi proizvoda koji iz Srbije stižu u Češku nalaze se aluminijum, elektromotori, nameštaj „Simpa” iz Vranja, proizvodi fabrike „Tigar” iz Pirota, „US Still-a” iz Smedereva…. Srbi iz Češke najviše uvoze automobile, lokomotive, opremu za fabrike, autobuse, nabrajao je Jestrab.

Ambasador vozi „škodu”

Samo jedan izlazak na ulicu i automobili „škoda” koji tutnje njima, dovoljni su da češkog ambasadora podsete na zemlju iz koje dolazi. Čak i Ivan Jestrab vozi auto te marke. Kako kaže, ne zato što je napravljen u njegovoj zemlji već zato što je reč o dobrim kolima. A kad je reč o istoriji beogradskih četvorotočkaša ambasador zna i podatak da su prva kola, koja su početkom prošlog veka „overila” beogradske drumove, bila uvezena iz češkog grada Koprivnice.
– I zgradu Rektorata na Studentskom trgu, takozvano Kapetan Mišino zdanje, projektovao je češki arhitekta Jan Nevole od 1857. do 1863. godine, s ponosom je nabrajao ambasador.

– Našu privredu smo iz stare planske ekonomije transformisali u tržišnu. Cifre pokazuju da smo u tome uspeli. U prošloj godini u Češkoj smo zabeležili rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 6,1 odsto. Ove godine se procenjuje da će se on zadržati na nekih šest procenata. Direktne strane investicije u 2005. godini iznosile su više od 11 milijardi dolara. Takav pozitivan trend očekujemo i ove godine. Životni standard je, takođe, rastao veoma brzo. Promenili smo mnogo stvari, Češka je ušla u Evropsku uniju, pa su zato naša iskustva sada dragocena za Srbiju – kazao je Jestrab i dodao da se naša zemlja sada nalazi tek na početku tog procesa, jer zbog političke situacije nije mogla devedesetih godina da prolazi isti put kao Češka.

Prema njegovim rečima, jedna od najčešćih grešaka na kojoj padaju zemlje u tranziciji jeste što se u potpunosti koncentrišu samo na ekonomske reforme, a zaboravljaju pravni okvir.

– Upravo to se nama desilo. Prevideli smo da bismo morali, paralelno sa privrednim reformama, da sprovodimo i sudske. Jer, investitore će, kad posmatraju Srbiju kao potencijalnu lokaciju za ulaganje, interesovati i kakav je ovde pravni sistem i koliko se zakoni poštuju. Taj problem ne može da se reši donošenjem jednog zakona, već se mora posmatrati čitava slika. Tu je veoma bitna filozofija reformskog procesa – istakao je Jestrab i dodao da Srbiju, ipak, vidi kao zemlju u kojoj je urađeno mnogo stvari, u kojoj postoji dovoljno dobrih stručnjaka.

Istorijsko mesto

Baš u zgradi češke ambasade (na početku Bulevara Kralja Aleksandra) koja je otvorena 1928. godine, Jugoslavija je marta 1941. godine potpisala kapitulaciju. Od tog perioda pa do danas skoro da se ništa nije promenilo. Samo su kožne fotelje osvežile izgled ovog starog istorijskog zdanja.

Mnogi od njih se nalaze i na vlasti, kaže Jestrab, i veoma dobro znaju šta je za zemlju pozitivno, a šta bi moglo da joj škodi. Važno je da je prvi reformski korak u Srbiji učinjen. I to u dobrom pravcu, ocenjuje.

Kad upoređuje ova dva naroda, ambasador kaže da su Česi manje emotivni nego Srbi. Tačni su, dok je na Balkanu vreme relativna kategorija, uvideo je ambasador. Ipak, ova dva naroda nemaju nikakvih problema da prihvate jedan drugog. Uvek smo bili bliski, kaže on i kad Čehe pitate šta misle o Srbima, 95 odsto će odgovoriti da su to njihovi prijatelji. Tako Srbija nema loš imidž, ocenjuje. Uzajamno razumevanje, kako kaže, ne zavisi od jezika kojim govorimo, već je to više pitanje mentaliteta.

Ljubitelj vina

Ambasador u samo jednom pogledu nije tipičan Čeh. Kako kaže, za razliku od svojih sunarodnika, on ne voli pivo.
– Ne znam koje je dobro, a koje loše, jer ga ne pijem. Ljubitelj sam vina. A Balkan je veoma dobro mesto za vinopije!

– Boravio sam u mnogim gradovima, a čovek na neki način uvek mora da se prilagodi novoj zemlji, novom društvu. Beograd je i na samom početku za mene bio mesto na kome sam se osećao dobro. I kad sam pre dve godine došao ovde da radim i kad sam na srpskom znao da kažem samo „dobar dan” i „nema problema”. Poslednji put sam u srpskoj prestonici boravio kao desetogodišnji dečak, tako da sam se ovde ponašao kao pravi turista. I danas volim da izađem na ulicu, da sednem i popijem kafu, pričam s ljudima, prošetam Kalemegdanom – kazao je Jestrab.

Kasnije je, kako kaže, shvatio da Srbija nije samo Beograd i rešio da zemlju upozna putujući. Gotovo je siguran da će, ako ga služba u budućnosti odvede u neku od naših susednih zemalja, godišnje odmore provoditi u Sokobanji.