Nastojimo da promenimo „fatalistički narativ“ da je povratak fatalan, a odlazak fantastičan. Ljudi treba da budu obavešteni o svemu i kada odlaze i kada se vraćaju. Treba da znaju da odlazak ili povratak nosi određene posledice i prednosti. Prema našim iskustvima, preduslov za povratak je pronalazak posla u Srbiji, dok neki ističu da je uređenost sistema prioritet. Ali, nema sumnje, ekonomski aspekti su ključni

Ivan Brkljač: Oko 40 odsto naših ljudi u dijaspori ima aktivne planove, a ne samo želje za povratak

Naše istraživanje pokazuje da 40 odsto ljudi u dijaspori ima aktivne planove, a ne samo želje za povratak. Žele da se vrate najčešće zbog toga što hoće da budu u zemlji, u blizini prijatelja i porodice. Ali, preduslov za povratak je pronalazak posla u struci, kaže Ivan Brkljač, programski direktor programa „Tačka povratka“, u razgovoru za Magazin Biznis. Projekat „Tačka povratka“ trenutno radi pod okriljem UN i UNDP projekta, prolazi kroz njihovu inkubacionu fazu i postaće nezavisno udruženje, čiji su osnivači Srbija stvara – nacionalna platforma u okviru kreativnih industrija, Srpski preduzetnici, organizacija koja okuplja preduzetnike iz dijaspore, kao i Naučno-tehnološki park u Beogradu.

Ivan Brkljač navodi da je početkom prošle, 2020. godine, u okviru projekta „Tačka povratka“ urađeno veliko „mapiranje dijaspore“, odnosno istraživanje koje je trebalo da pruži informacije gde se nalazi naša dijaspora i kakve ideje i planove ima za povratak. Prema tom istraživanju, trećina naših ljudi u dijaspori tamo živi od pet do deset godina. Vrlo malo ih je otišlo u periodu pandemije, odnosno poslednje dve godine. Oko 68 odsto ljudi ima porodicu i decu, dok je 75 odsto njih otišlo zajedno iz Srbije ili su bračnog partnera iz Srbije tamo pronašli.

• Šta naši ljudi u dijaspori, mlađe generacije i visokoobrazovani, najčešće navode kao razlog za povratak?

– Okidač za povratak, ali i odlazak naših ljudi je kada dobiju decu. Kada dobiju decu razmišljaju o tome gde žele da im odrastaju deca – u Srbiji ili u drugoj zemlji. Kada dobiju decu u inostranstvu, podrška porodice i rodbine u odgajanju dece je dominantan razlog koji ih nagna da razmišljaju o povratku u manje zajednice gde imaju veliku podršku porodice za odgajanje dece i u zajednicama gde su dublje ukorenjeni, da imaju celokupnu mrežu podrške.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• SAŠA MARKOVIĆ, DIREKTOR PRODAJE COCA-COLA HBC SRBIJA: Pomeramo granice i u izazovnim vremenima
• TELEKOM SRBIJA ČUVA NAJVAŽNIJU OD SVIH MREŽA – MREŽU ŽIVOTA: Nijedna vrsta ne umire sama
• DO KRAJA SLEDEĆEG APRILA PRODUŽEN ROK ZA NOVI MODEL FISKALIZACIJE: Prelazni period startuje 1. novembra
• JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA: A kad se čovek vrati, pitamo zašto se vratio…
• SVE JE U LJUDIMA – IZAZOVI SAVREMENOG HR-A: Dušeci, restoran i sladoled
• STRUČNA PRAKSA U KOMPANIJI ASEE: Prilika za mlade stručnjake da ostanu i rade u Srbiji
• GERALD GRÜLL, DIREKTOR MALOPRODAJE U IMMOFINANZ-U: Ritejl parkovi – nove „zvezde” maloprodajnog sektora
• SARADNJA PRIVREDE I PKS KROZ MODEL DUALNOG OBRAZOVANJA: Mladi brže do posla, kompanije do kadrova
• KOLIKI JE ZNAČAJ NAJVEĆE NAFTNE KOMPANIJE ZA PRIVREDU ZEMLJE: U srpski budžet NIS godišnje uplati više od 1,1 milijarde evra za poreze
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2021.