Cirkularna ekonomija predstavlja najefikasniji model za ostvarivanje održivih proizvodnih modela, jer kada neki proizvod „dostigne“ svoj kraj, onda stupa na snagu cirkularna ekonomija, kako bi se posle isti mogao ponovo upotrebiti u industriji, jedna je od poruka Prvog italijansko – srpskog foruma održive, zelene i cirkularne ekonomije.

Udruženje Konfindustrija Srbija u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu, Ministarstvom poljoprivrede i Ministarstvom životne sredine Republike Srbije, a uz podršku ITA Beograd i CCIS, organizovalo je danas prvi Italijansko-srpski forum održive, zelene i cirkularne ekonomije.

Glavni cilj foruma bio je da se potencijalnim investitorima predstave 22 projekta koje je razvio Italijanski Nacionalni savet za istraživanje CNR a koje je Vlada Republike Srbije odobrila kao projekte od velikog značaja. U januaru 2015. godine Italijanski nacionalni Savet za istraživanje CNR i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije su potpisali Protokol o saradnji u cilju pružanja institucionalne podrške za implementaciju inovativnih projekata koji će doprineti bržem razvoju i modernizaciji agroindustrije i sektora životne sredine i energetike u Srbiji. Italija je zemlja koja, zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u toj oblasti, može Srbiji da prenese i približi sopstveni “know-how” i na taj način pruži podršku industralizaciji i podigne „market capacity” Srbije naročito u sektoru biologije, poljoprivrede, prehrambene industrije, zelene hemije i zaštite životne sredine. Učesnicima prvog Italijansko- srpskog foruma održive, zelene i cirkularne ekonomije obratili su se: Erik Košuta predsednik Udruženja Konfindustrija Srbija, Nj. E. Karlo Lo Kašo ambasador Italije u Srbiji, Senad Mahmutović državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Goran Trivan ministar zaštite životne sredine Srbije

O značaju održive, zelene i cirkularne ekonomije, čija primena dovodi ne samo do zaštite životne sredine, već i do novih radnih mesta i povećanja konkurentnosti privreda svih zemalja koje je primenjuju, razgovarano je danas u Beogradu na Prvom italijansko – srpskom forumu na kome je istaknuta značajna podrška i prenošenje iskustava Republike Italije – Srbiji.

Forum su organizovali Udruženje Konfindustrija Srbija u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu, Ministarstvom poljoprivrede i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije, a uz podršku ITA Beograd i CCIS-a.

Skup je otvorio Erik Košuta predsednik Udruženja italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija, koji je naglasio da posle Velike Britanije, Italija zauzima sve bolje mesto i pokazuje svoj savršeni model cirkularne ekonomije, koji predstavlja potpuno nov koncept razvoja i načine na koje se mogu koristiti reciklirani materijali i da Italija ta iskustva namerava da prenese prijateljskoj Srbiji. Košuta je naglasio da je Konfindustrija na ovom forumu želela da objedini dva termina – zelenu i održivu ekonomiju, jer je to tranzicija prema novom modelu privrede koji donosi nova radna mesta, povećava konkurentnost preduzeća i štiti životnu sredinu, jer, kako je naglasio, prirodni resursi nisu neograničeni. On je rekao da su to shvatile i vlasti Republike Srbije jer je primetna veća koncentracija raznih aktivnosti na očuvanju životne sredine, ukazujući da je Srbija pokazala svoju dalekovidost jer su još u januaru 2015. godine Italijanski nacionalni Savet za istraživanje CNR i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije potpisali Protokol o saradnji u cilju pružanja institucionalne podrške za implementaciju inovativnih projekata koji će doprineti bržem razvoju i modernizaciji agroindustrije i sektora životne sredine i energetike u Srbiji. Faktor cirkularne ekonomije može biti odlučujući za zemlju koja želi da podstakne svoj rast, rekao je Košuta odajući priznanje Vladi Republike Srbije koja je, kako je naglasio “postigla izuzetne rezultate”.

Ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo je naglasio da je tema ovog foruma od ključnog značaja za formiranje stabilne budućnosti, kako za privredu tako i za građane jedne zemlje.

“Održivi razvoj je već dugi niz godina u centru međunarodne političke, ekonomske i socijalne debate i danas predstavlja globalni cilj. U tom kontekstu, cirkularna ekonomija je najefikasnije sredstvo za konkretne modele održivog razvoja. Razvijanje cirkularne ekonomije ne samo da je moguće, već nosi i konkretne pogodnosti: u Italiji sektor cirkularne ekonomije zapošljava 500 000 ljudi, a procenjuje se da ostvaruje promet preko 80 milijardi evra.”

U tom kontekstu, dodao je, cirkularna ekonomija predstavlja najefikasniji model za ostvarivanje održivih proizvodnih modela. Jer kada neki proizvod dostigne svoj kraj, onda stupa na snagu cirkularna ekonomija kako bi se posle mogao ponovo upotrebiti u industriji. Ambasador Lo Kašo je predočio da postoje realni ciljevi da se reciklira 55 odsto otpada do 2025. godine a da je u Italiji cirkularna ekonomija obezbedila posao za čak 550.000 ljudi.

”Prelazak na cirkularnu ekonomiju nije jednostavan i zbog toga smo mi ovde danas okupili predstavnike celog ovog lanca iz Srbije i italije, kako bismo našli najbolja rešenja za Srbiju, rekao je Ambasador Italije.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović rekao je da država svojim zakonskim rešenjima treba da obezbedi sinergijski efekat svih nosilaca zelene ekonomije, jer zbir efekata pojedinačnih privrednih sektora nije dovoljan da bi se obezbedio vidan razvoj.

”Treba stvoriti uslove za dinamičan ekonomski rast zelene ekonomije i stvoriti takav privredni ambijent da privučemo strane investitore u ovoj oblasti koji bi se dugoročno odlučili da se zadrže u Srbiji.

”Mahmutović je istakao da poljoprivreda može pružiti još značajniju potporu zelenoj ekonomiji, radi očuvanja životne sredine i biodiverziteta i izrazio je uverenje da će se naša privreda i u ovoj oblasti dobro pripremiti pre pristupanja Evropskoj Uniji, ali da se na tome mora još puno raditi.

,, Republika Italija može u ovoj oblasti da bude dobar evropski primer i da nam pruži podršku u ovoj oblasti”, dodao je on.

Goran Trivan ministar u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije je predočio da ovo Ministarstvo ima veoma značajne projekte sa Republikom Italijom i da u decembru planira konferenciju od izuzetnog ne samo ekološkog, već i političkog značaja, sa gostima iz više od 20 zemalja, čiji će jedan deo biti posvećen i cirkularnoj ekonomiji.

”Predloženo je da to bude susret zemalja Južne Evrope, upravo iz razloga što zaštita životne sredine i svi problemi sa tim u vezi nemaju granice i da je zbog toga neophodna šira regionalna saradnja, u čemu imamo punu podršku Italije” dodao je Trivan. Naglašavajući da je Srbija na pionirskom putu u ovoj oblasti i da je to što zaostajemo za više od 20 godina za razvijenim zemljama, u neku ruku i dobro i da to možemo iskoristiti i kao svoju prednost – jer smo mogli da sagledamo tuđa iskustva i da se učimo na greškama drugih.

”Ovo jeste priča o zelenoj ekonomiji, nova teorija, nova praksa, ne samo za našu zemlju, već i za celu planetu, naglasio je ministar Trivan ukazujući da je sada neophodno da zajedno sa firmama, privrednom komorom, krenemo u istom pravcu i zapravo shvatimo šta je to zelena ekonomija i koje su njene prednosti za privredu naše zemlje, ne samo u oblasti ekologije, već i otvaranju hiljada novih radnih mesta. Ministar je rekao da zna da su do sada bili “veoma nežni” prema zagađivačima životne sredine, što više neće biti, poručujući da ni jedna prljava tehnologija neće ući u Srbiju, dokle god postoji ovo Ministarstvo.

Ministar je naglasio i da se ovaj proces uvođenja cirkularne ekonomije u Srbiju ne može realizovati bez pomoći međunarodnih organizacija, EU i drugih institucija, jer to u našim uslovima, usled nedostatka finansija i kadrova, pre svega mladih, predstavlja “donkihotovsku borbu”. Izrazio je, međutim, uverenje da nade ima, ,,naročito kada znamo da ima ko da nam pomogne, što pokazuje i današnji skup Konfindustrije”, zaključio je Trivan.

Drugi dan foruma, 27. novembar je rezervisan za B2B susrete na kojima će učestvovati istraživači Italijanskog nacionalnog saveta za istraživanje – CNR koji su učestvovali u izradi pomenutih 22 projekta. Za vreme B2B sastanaka, kompanije će imati priliku da se susretnu sa potencijalnim partnerima kao i predstavnicima finansijskih institucija koje će moći da finansijski podrže projekte i predložene inovacije.