Kompanija Mastercard je 12. decembra objavila rezultate istraživanja koje je analiziralo Evropljane koji nemaju pristup zvaničnim finansijskim tokovima.
Utvrđeno je da trećina njih – 33 odsto stalno zaposlena, dok 35 odsto njih ima između 18 i 34 godine. Istraživanje pokazuje da je 138 miliona Evropljana finansijski ”odsečeno” od društva, to jest da nemaju bankovni račun ili pristup platnim metodama.
Iznenađuje podatak da 87 odsto finansijski isključenih ispitanika celog života živi u istoj zemlji. Rezultati su pokazali da 38 odsto ispitanika plaća kiriju u gotovini i da čak 88 odsto ispitanika plaća ostale troškove u kešu.
Ipak, istraživanje u istom segmentu društva je pokazalo znatno povećanje u korišćenju tehnologija. Pristup tehnologijama putem pametnog telefona značajno se povećao, sa 29 odsto u 2013. godini na 49 odsto u 2016. Četvrtina ispitanika, 27 odsto i dalje smatra da ne mogu pristupiti finansijskim proizvodima i uslugama, što ukazuje na raskorak između populacije koja koriste tehnologije i one koja ima pristup finansijskim proizvodima i uslugama.
Stalna potreba za oslanjanjem na keš čini te ljude izuzetno osetljivim na gubitak ili krađu novca, sporove u vezi sa plaćanjem, jer ne postoji elektronski trag ili dokaz transakcije, a to im potpuno onemogućava da obavljaju plaćanja unapred ili da raspoređuju uplate unapred. Ovaj deo društva zbog problema sa sopstvenom likvidnošću može posegnuti za neprikladnim, alternativnim metodama plaćanja, što ih može odvesti u dugove.
Komentarišući ove rezultate, En Kerns, predsednica Sektora međunarodnih tržišta u kompaniji Mastercard, rekla je: „Mnogi ljudi pojam isključenosti često doživljavaju kao problem tržišta u razvoju, ali ovaj izveštaj jasno pokazuje da taj problem postoji i na evropskim tržištima koja se smatraju razvijenim. Nemanje pristupa finansijskim tokovima ima ozbiljan uticaj na kvalitet života pojedinaca, jer im uskraćuje osnovne pogodnosti i mogućnost izbora, a lišava ih i većeg stepena zaštite, praktičnosti i pristupa globalnoj ekonomiji. Činjenica da su ti alati i tehnologije dostupni onima kojima je potreban pristup finansijskim tokovima, pokazuje da je ovo problem koji je moguće lako rešiti kroz partnerstva, finansijsku edukaciju i inovacije.“
Istraživanje pokazuje da su glavni razlozi za nemanje bankovnih računa ili nekorišćenje bankarskih usluga nedostatak znanja i nepoverenje u bankarski sektor.
Petina ispitanika uopšte ne želi da ima bankovni račun, a 10 odsto njih je reklo da nemaju poverenje u banke kada je reč o baratanju njihovim novcem. U kombinaciji sa inovacijama i finansijskom edukacijom, digitalna pripejd rešenja i elektronska plaćanja mogu pomoći da se premosti jaz između tehnologije i finansijskih usluga.
