Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazuje najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore. Po vrednosti robe, Nemačka je u 2022. godini ostvarila dvostruko veći obim trgovine sa Srbijom nego bilo koji drugi spoljnotrgovinski partner ove zemlje. Bilateralna trgovinska razmena je u 2023. godini porasla za dodatnih 13 procenata, dostigavši novi rekord od skoro 9 milijardi evra, saopšteno je na konferenciji za medije 22. maja u Beogradu.

Nemačko-srpska privredna komora sprovela je tokom februara i marta ove godine istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama članicama Komore. Najnoviji rezultati ukazuju na činjenicu da Srbija spada u 50 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke, kao i da nemačka privreda nastavlja da ulaže u Srbiju što će dovesti do toga da će Srbija uskoro izvoziti više u Nemačku nego obrnuto. Rezultati istraživanja pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2024.  nije pogoršala, naprotiv prisutan je kontinuirani optimizam u privredi Srbije, uprkos globalnim izazovima. Međutim, potrebno je obratiti pažnju na faktore koji negativno utiču na poslovanje i razmotriti opcije za njihovo uspešno prevazilaženje.

Udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je u poslednje dve godine sa prvobitnih 52% u 2022. godini na 39% u ovoj godini. Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće, porastao je sa prošlogodišnjih 47% na 55% u 2024. godini. Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem je isti kao i prošle godine i iznosi 6%. Ukupna očekivanja kompanija članica jesu nešto smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja.

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2024. godini, 37% anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za 7% manje u poređenju sa prošlom godinom. Isto kao i prošle godine, 52% kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok samo 10% odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je za 7% više u odnosu na prošlu godinu. Ovaj rezultat je pre svega povezan sa aktuelnom ekonomskom situacijom u Nemačkoj, kao i sa drugim nesigurnostima na svetskim tržištima te je izvesno da zbog smanjenja potražnje u nemačkoj industriji, predstavništva nemačkih kompanija na Balkanu takođe osećaju te posledice.

Tokom 2024. godine 40 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je 6 procentnih poena više nego prošle godine. 22% članova Komore najavljuje smanjenje investicija svojih kompanija što je 9 procentnih poena više nego prošle godine. Ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju I da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija “na čekanju”.

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: borba protiv korupcije i kriminala, dostupnost stručne radne snage, kvalifikacija radne snage, fleksibilnost radnog zakonodavstva i sistem stručnog (dualnog) obrazovanja, koji se po prvi put našao među faktorima nezadovoljstva.

Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad.

Po prvi put se među faktorima zadovoljstva nalaze digitalizacija administracije kao i razvoj saobraćaja, transporta i logistike.

Na pitanje kako ocenjuju mere Vlade Republike Srbije za poboljšanje uslova za investicije, 75% anketiranih kompanija dalo je pozitivnu ocenu, dok je njih 12% izrazilo nezadovoljstvo. Takođe postoji prostor za poboljšanje mera Vlade za pružanje podrške kompanijama u procesu energetske tranzicije jer je samo 12% anketiranih kompanija ocenilo aktuelne mere pozitivno, 58% ima neutralan stav o ovoj temi, dok je 19% izrazilo svoje nezadovoljstvo.

Nedostatak kvalifikovanog kadra postaje sve veći problem i u Srbiji te kompanije preduzimaju mere poput pojačane automatizacije i digitaliztacije procesa kao jednu od mera za oblažavanje posledica nedostatka radne snage, ali i druge atraktivnije mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić je kod pitanja koje tradicionlano svake godine privlači najviše pažnje, a koje se odnosi na potencijalni izbor Srbije kao lokacije za njihove investicije, istakao da je 86% članova potvrdno odgovorilo.

“Kontinuirano visoki rezultati iz godine u godinu pokazuju da Srbija održava svoj status kao pouzdana i atraktivna destinacija za nemačke investitore, jer stabilnost i predvidivost poslovnog okruženja koje Srbija pruža igraju ključnu ulogu u očuvanju visokog nivoa zadovoljstva investitora”, poručio je Grujić.

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu i da  to pokazuje, kako navodi, koliko su Nemačka i Srbija ekonomski isprepletene.

„Obim trgovine od više od 9 milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore sami za sebe. Istraživanje takođe pokazuje potrebu za delovanjem u oblasti kvalifikovanih radnika i okvirnih ekonomskih uslova poslovanja. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja, a važan doprinos će dati i novoosnovani Savet evropskih poslovnih udruženja i komora“, poručila je ambasadorka SR Nemačke u Srbiji.

Nemačko-srpska privredna komora deo je globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u više od 90 zemalja. Komora aktivno radi na poboljšanju ekonomskih uslova u Srbiji i unapređenju nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima. Sa preko 440 članica, Nemačko-srpska privredna komora predstavlja najveću i jednu od najvažnijih bilateralnih komora u Srbiji.