Uprkos jakom uticaju pandemije Covida-19 na globalnu i domaću ekonomiju, članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) umereni su optimisti u pogledu očekivanja za 2021. godinu.
U 2021. godini. većina kompanija članica AmCham-a (56%) očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok 30% planira novo zapošljavanje. Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da njihova očekivanja u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine. Najoptimističniji pokazatelj je u vezi sa planiranim investicijama – čak 2/3 članstva planira da dodatno investira u narednoj godini, što govori o njihovoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije.
Najveći izazov u narednoj godini 70% članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave 48%, dok 46% zamera nepredvidivost izmene i primene propisa. Najveća administrativna opterećenja za članice proizilaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja.
Prezentaciji rezultata AmCham-ovog istraživanja Osmo prolazno vreme prisustvovali su, i u diskusiji učestvovali, premijerka Ana Brnabić, Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Maja Popović, ministarka pravde, Darija Kisić-Tepavčević, ministarka rada, zapošljavanja i socijalne politike i Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija
Tokom 2020. godine, 65% kompanija članica AmCham-a beleži pad poslovanja, a uticaj pandemije najviše se odrazio na pad investicija, zatim na pad profita i prihoda, dok je zaposlenost u najvećoj meri održana na nivou iz prethodne godine – navodi se u godišnjem AmCham istraživanju poslovne klime i poverenja investitora „Osmo prolazno vreme“. Istraživanje koje AmCham od 2013. godine sprovodi među svojim članicama svake godine daje prikaz percepcije članstva AmCham-a o poslovnom okruženju u Srbiji, njihovom poslovanju u tekućoj i planovima za narednu godinu, kao i preporuke Vladi Srbije za poboljšanje poslovnog okruženja i oporavak privrede.
Kada govorimo o efikasnosti Vlade u pomoći privredi za vreme pandemije, najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, i to kao sveobuhvatan i pravovremen. Iako pozdravljaju ovaj paket mera, većina kompanija članica AmCham-a (59%) nije koristila ove mere, dok u 41% članica koje jesu iskoristile ovu mogućnost, uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć (minimalna zarada za zaposlene) i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.
Iako je manje od pola kompanija AmCham-a koristilo državnu pomoć u 2020. godini, čak 82% kompanija smatra da će ona biti potrebna i u 2021. godini. AmCham članice smatraju da pomoć treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima (turizam, HORECA, izvoznim sektorima koji imaju veliki pad tražnje) i prema veličini – mikro, malim i srednjim preduzećima. Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili nadomešćivanje dela zarada, kao i smanjenje drugih poreskih i neporeskih nameta.
Preporuke Vladi RS za hitne reforme tokom pandemije i dugoročno unapređenje poslovne klime
Preporuka članica AmCham-a za hitne reforme, dok traje pandemija, je omogućavanje potpune elektronske komunikacije privrede sa svim državnim organima i ubrzan razvoj e-uprave, dalje povećanje kapaciteta zdravstva kroz sinergiju javnog i privatnog zdravstva, kao i pojednostavljivanje međunarodnih plaćanja i naplaćivanja kroz izmene administrativno zahtevnih procedura koje nameće Zakon od deviznom poslovanju.
Dugoročno poboljšanje poslovne klime – Bez obzira na izazove pandemije, institucionalne reforme su i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a. Unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.
Ukrštanjem prioritetni h reformi i najvećih izazova sa kojima se susreću kompanije, istraživanje AmCham-a je kao ključne za napredak ekonomije u 2021. godini prepoznalo:
- Unapređenje vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i smanjenje korupcije;
- Unapređenje transparentnosti zakonodavnog procesa (uz konsultacije sa privredom), a posebno praćenje primene propisa i merenja njihovog efekta;
- Unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizacija procedura, pa njihova digitalizacija – posebnu pažnju posvetiti poreskim, carinskim i procedurama iz oblasti deviznog poslovanja;
- Sinergija javnog i privatnog zdravstva, radi postizanja boljih efekata u zaštiti zdravlja građana;
- Predvidivost poreskog i parafiskalnog opterećenja, i reforma Poreske uprave;
- Dalje suzbijanje sive ekonomije
