Bankrot u Americi je rezultat opšteg društvenog konsenzusa da se ljudima koji su zapali u finansijske teškoće omogući novi početak. U Srbiji je 2005. godine sprovedena reforma stečajnog zakonodavstva, zakoni su modernizovani i došlo je do pomaka, ali problem još uvek predstavlja – izvršenje

Aleksandra Ranković

U Americi postoji jedan zakon koji u nekoliko poglavlja reguliše sve potencijalne situacije vezane za bankrot. Suština je da se dužniku omogući izbor između dve zakonske mogućnosti – reorganizacije i likvidacije dugova. I u Srbiji je formalno upravo tako. Zakoni su slični, ali su njihovi efekti nešto sasvim drugo. Američka i srpska praksa razlikuju se kao nebo i zemlja.

Ovo je jedan od zaključaka do kojih je došla Aleksandra Ranković, novinar i vlasnik produkcijske kuće „Timeline”, radeći na serijalu „Nije strašno pasti”, koji se bavi uporednom analizom bankrota, odnosno stečaja u SAD i Srbiji. Projekat podržan od strane ambasade SAD u Beogradu, USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i Fondacije za otvoreno društvo Srbija, omogućio je Aleksandri i njenoj ekipi 15 dana snimanja u Americi gde je razgovarala sa ljudima koji su prošli kroz bankrot, sudijama zaduženim za ovu problematiku, stečajnim upravnicima. Rezultat su četiri polusatne epizode serijala „Nije strašno pasti”.

U razgovoru za Magazin Biznis Aleksandra Ranković kaže da je u Srbiji reforma stečajnog zakonodavstva (sistema bankrota) urađena 2005. godine, zakoni su modernizovani i došlo je do praktičnog pomaka u smislu vremenskih okvira.

– Sada vam je za stečaj u Srbiji potrebno godinu i po do dve, ali problem je samo izvršenje! Kada presuda stigne, imovina dužnika trebalo bi da se proda kako bi se namirili poverioci. Nažalost, procenitelji ovde ne rade dobro svoj posao i procenjuju imovinu znatno iznad njene realne tržišne vrednosti, a mi nemamo model kao u SAD ili, naprimer, u Engleskoj – gde se imovina procenjuje na jedan dolar, pa onda na aukciji vrednost skače dok ne dobije neku tržišnu cenu. Onda ta imovina tavori, a svi su na gubitku – objašnjava Aleksandra Ranković.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• ANKETA MAGAZINA BIZNIS: KAKO BANKARI OCENJUJU NAJAVU OSNIVANJA FONDA KOJI ĆE PREUZETI NENAPLATIVA POTRAŽIVANJA BANAKA
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• PREDSTAVLJENI REZULTATI DELTA HOLDINGA ZA PERIOD JANUAR-APRIL 2014: Operativni profit Delte 16 miliona evra
• UREĐENJE TRŽIŠTA LEKOVA PREMA NAJBOLJOJ PRAKSI EU: Inicijativa udruženja Inovia
• Istraživanje Banke Inteza o socijalno -ekonomskom statusu : „Novo doba , trećeg doba “: Penzioneri su ekonomski značajan deo populacije
• IZ ISKUSTVA USPEŠNIH EVROPSKIH PRIVREDA: Stimulacije „na određeno vreme“
• DA LI DRŽAVAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE PRETI DUŽNIČKO ROPSTVO: Dug zemalja bivše SFRJ dostigao 90 milijardi evra
• POSLOVNA SAZNANJA: Naučite da brojite do 50
• NIK VREDEN: PROFIT BREND (1): Zašto brendovi propadaju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2014.