Покушајте да замислите привреду света (и наше земље) за пет или десет година, па онда одговорите на питање: да ли сте радосни или уплашени?
Данијел Цвијетићанин
Судећи по порукама којима нас бомбардују лидери светског (и домаћег) поретка, наша будућност најмање зависи од нас, а много више од оних који треба негде да нас „приме“ (у ЕУ или у НАТО). Ако нас „приме“ – победили смо, наша економска будућност је блистава! Ако нас не „приме“ – пропали смо – они ће нас осудити на „самоизолацију“ (ово је, такође, једна од интересантнијих логичких фигура). А да ли ће нас примити, или ће нас изоловати, зависи много више од тога да ли их слушамо или их не слушамо, а мање од тога да ли се развијамо или назадујемо. Другим речима, чак и ако испуњавамо све захтеве, а економски пропадамо, ближи смо „пријему“ и не треба да бринемо о економској будућности. У савременом свету послушност има и своје ново име: делимо исте вредности, као што се и присиљавање на послушност еуфемистички назива охрабривање.
Није мали број земаља, нарочито у Латинској Америци, Океанији и Азији, које деле исти систем вредности са данас водећим економским силама, па ипак грцају у дуговима, незапослености и сиромаштву, док истовремено криминализована политичко-привредна елита тих земаља плива у благодетима богатства и моћи (да ли вас ово подсећа на нама ближе примере?). Повремени периоди тираније или државног терора у оваквим регионима много мање брину „међународну заједницу“ од угрожених права кућних љубимаца у државама које „не деле исти систем вредности“ (тј. не желе да буду послушне, него се боре за сопствене економске интересе).
Није свеједно како европски и НАТО пријатељи замишљају економску будућност Србије. Могуће је, у некој научнофантастичној пројекцији, наслутити привредне ТВ-вести из 2050. године, које говоре о томе да је у благом порасту индустрија разоноде (која обухвата не само веселе фестивале и сплавове, него и коцкарнице, лутрију и проституцију), док главне активности трговине (промет дроге и људских органа), знатно расту захваљујући повећању броја убистава на улицама и саобраћајних инцидената. („Толико о привреди, а сада прелазимо на спорт…“)
Суочени са могућностима овако мутних перспектива, неки у Србији препоручују нашим грађанима, а нарочито нашим владама, комбинацију презира, беса и користољубивости. Јавност је ову препоруку (судећи по коментарима на интернету) примила са овацијама. Светске силеџије морају бити у Србији презрене! Слободно бесно шкргућите зубима док комуницирате са њима, нарочито кад им шаљете и-мејл поруке, али ипак, послушајте све што вам кажу, да бисте приступили јаслама њиховог буџета.
Тако ће неки будући научнофантастични аналитичар из 2016. у тренутку док његовом брату ваде јетру (ради продаје), а његову ћерку (уз пристојну накнаду) „разонођују“ полудрогирани војници, делити исте вредности на тај начин што (препун беса и презира) у кабинету неке НВО припрема пројектни задатак (terms of reference) који треба да буде финансиран из предприступних фондова Европске уније.
Опширније у штампаном издању
